Stara garda

 

Piše: Slobodan Maldini

 

Arhitekta Mihajlo Mitrović je nedavno objavio najznačajniju knjigu u životu “Arhitektura u svetu i kod nas”. Knjiga na više od 500 strana velikog formata sadrži tekstove koje je Mitrović pisao u dnevnom listu “Politika” u istoimenoj rubrici kao njen najstariji, danas aktivni saradnik, počev od 1962. godine. Ono što je posebno značajno je da je Mitrović ovu knjigu objavio u svojoj 93. godini

 

Među arhitektima poznata je maksima: “da bi arhitekta bio za života čuven, on mora dugo da živi”. Objašnjenje leži u tome da veliki arhitektonski projekti traju godinama, ako ne i decenijama, za koje vreme arhitekta uđe u starost. Međutim, za naše društvo karakteristično je nešto drugačije objašnjenje, a to je da ova sredina prihvata vrednosti zaslužnih pojedinaca tek nakon što oni preminu ili pred kraj njihovog uspešnog životnog puta.

Arhitekta Mihajlo Mitrović je nedavno objavio najznačajniju knjigu u životu “Arhitektura u svetu i kod nas”. Knjiga na više od 500 strana velikog formata sadrži tekstove koje je Mitrović pisao u dnevnom listu “Politika” u istoimenoj rubrici kao njen najstariji, danas aktivni saradnik, počev od 1962. godine. Ono što je posebno značajno je da je Mitrović ovu knjigu objavio u svojoj 93. godini. I nije to jedina knjiga koju je ovaj doajen naše arhitekture objavio u svojim devedesetim godinama. Knjigu “Arhitektura Beograda 1950-2012″ Mitrović je objavio 2012. godine, u svojoj 91. godini. I ova knjiga je izuzetno važna za srpsku arhitektonsku teoriju, jer predstavlja autorsku antologiju najznačajnijih beogradskih zdanja izgrađenih tokom poslednjih 60 godina. Iste godine, sa neverovatnom energijom, sagradio je svoje najnovije delo: stambenu zgradu u Takovskoj ulici br. 5 u Beogradu. Malo je arhitekata u svetu koji mogu da se pohvale tako značajnom profesionalnom aktivnosti u poznim godinama. Svetski poznati arhitekta Brazilac Oskar Nimajer pozvan je u svojoj 96. godini da projektuje “Galeriju serpentina” u londonskom Hajd parku, a bio je kreativno aktivan i u svojoj 100. godini.

U kulturnoj tradiciji našeg naroda postoji poslovica da “niko nije prorok u svojoj kući”. Poput mnogih ostarelih velikana naše arhitekture, Mihajlo Mitrović do danas nije primio odgovarajuće stručno priznanje za rad. U 91. godini života doživeo je da bude predložen za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti u grupi sa mnogo mlađima, pedesetogodišnjacima i da njegov izbor bude neuspešan. Kada sam 2010. predložio Udruženju likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije da nagradi Mitrovića za celokupno stvaralaštvo, moj predlog je odbijen. Iste godine, ime Mitrovića, jednog od osnivača ULUPUDS-a, nije se našlo u uvodnom tekstu kataloga Arhitektonske sekcije Udruženja povodom 60-togodišnjice postojanja. On nije predavao na beogradskom Arhitektonskom fakultetu. Nije uspeo da realizuje svoju doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Beogradu. Nakon neuspelog pokušaja ovde, za upis na doktorske studije obratio se Fakultetu za arhitekturu Univerziteta u Ljubljani. Kao odgovor, proizveden je u počasnog doktora nauka. Od 1994. je suosnivač Akademije arhitekture Srbije, organizacije paralelne zvaničnim institucijama. I danas je njen aktivni predsednik.

 

“Dnevnik zabluda”, “Večernje novosti”, 24. januar 2015.