Пише: Милорад Х. Јевтић
Ових дана, у време захуктале предизборне кампање, Београд бива засипан неограниченим обиљем идеја и обећања за његов урбани структурни и инфраструктурни раст који би га, у скорој будућносту, подигао до нивоа једне од престижних европских метропола. Имајући искуство са Београдом на води, на коме су препотентна предвиђања власти о брзој реализацији дивотног града уз Саву, упркос општег стручног противљења, довела данас до једног разрованог градилишта са две ругобне незавршене зграде и обећаним „симбол-торњем,“ још заглибљеним у дубоком глибу некадашње Баре Венеције – ето, да нам се не би нешто слично догодило, желели бисмо да укажемо на претњу која се надвила над делом Београда између Бранковог моста и Ушћа. И пре него што градска власт крене са извођењем најављеног плана, осећамо дужност да се осврнемо на штетне последице које би уследиле његовом реализацијом.
ВАЗДУШНЕ КОЧИЈЕ И БАРЈАК НА ЛИВАДИ
Најзначајнији београдски просторни знамен, који уобичајено означавамо називoм Калемегдан (за разлику од стручњака који га деле на две целине – Београдску тврђаву и, на њој, Калемегдански парк), током последњих десетак година бива предметом разних идејних измена и допуна – од реконструктивних захвата, преко градивних допуна те прекоречних превозних жичара. Најпре се на обали уз Пристаниште, после великог међународног конкурса, надвио огромни бели „облак“, чији је спирални волумен био испуњен разноврсним употребним садржајем пословне, трговачке, угоститељске, сервисне и друге намене. На срећу, после многоструког јавног отпора овај пројекат јапанског архитекте Фуџимота, крајње неприкладан окружју, није реализован.
Скулптура аутора Мрђана Бајића и британског вајара Ричарда Диксона, висока као петоспратница, свакако ће изазивати подозрив поглед
Победника и његову нелагоду због присуства новог наметљивог суседа на Калемегдану
Ових дана делимично је обелодањена пешачка спона између Савског кеја и Калемегданског платоа. Заправо приказан је њен скулптурни сегмент већ допремљен на локацију и спреман за постављање у оквир ПАСАРЕЛЕ која ће једним делом садржавати мост над улицом, а онда се настављати пешачком и лифтовском вертикалом уз падину тврђаве. Овај громадни метални скулпторални објекат, изведен слободним обличјем, намењен је улози главног акцента нове комуникације и, благо речено, зачуђује својим димензијама од којих десет метара висине припада постољу, а седам метара скулптури аутора Мрђана Бајића и британског вајара Ричарда Диксона. Та скулптура од седамнаест метара, што приближно одговара висини петоспратнице, свакако ће изазивати подозрив поглед Победника и његову нелагоду присуством новог наметљивог пре уљеза него суседа..
У исто време обављају се припреме да и сама Сава, чија је лева обала блокирана разноразним ресторанским и кафићским сплавовима, буде премошћена жичаром са низом модерних кочија намењених путничком превозу између староградске и новобеоградске стране. И тако ће путници на ваздушној траси између Пристаништа и парковског југозападног угла, тамо где се налази Скејт паркић, имати прилике и да из птичје перспективе разгледају у Европи засад невиђену и недоличну пристанишну слику, па затим реку обојену мутним тоновима добрим делом и приливом градске канализације, те суседни мост претрпан возилима и, као визуелну поенту, леву обалу реке накићену низом збрдаздола склепаним сплавовима окруженим наслагама устајалих сметлишта. Тако ће релативно кратак речни ток од Бранковог моста до Ушћа, уместо да широко и мирно приђе Дунаву и задржи само лепо уређено пристаниште, бити деградиран у сваштарски амбијент. И да не дужим – остаје овде питање за градске власти: Ко ће се возити гондолама у туристички бродској вансезони?
У овом богомданом природном простору спрема се још један влашћу хваљен, а многим грађанима чудан подухват – државна застава подигнута на јарбол висок 120 метара у парку код Ушћа. Знамо да се заставе подижу уз важне установе или на местима значајних историјских или друштвених догађаја, али на обичној ледини?! Чему овде визелни висински опонент Победнику и Саборној цркви?! Па онда и питање конструкције и одржавање уређаја за подизање и спуштање заставе. Или, још једно питање: на шта ће тај дични државни симбол личити када би, како то бива у одређеним случајевима, барјак морао да буде спуштен на пола кoпља?
©ААС
НИН, 15.2.2018.
Фото: ААС