U sredu 19. januara 2013. godine na Prvom kanalu Televizije Srbije, u emisiji „Svedok“, ministar Mlađan Dinkić, govoreći o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, najavio je rušenje kompleksa Generalštaba, da bi na tom mestu bio podignut hotel sa 5 zvezdica. U subotu 02. februara 2013. godine „Politika“ je objavila vest o tome da, po proceni Republičke građevinske inspecije, objekti Generalštaba ugrožavaju bezbednost građana i saobraćaja, a ministar građevina Velimir Ilić u intervjuu RTS-u takođe je govorio o rušenju ovog kompleksa radi izgradnje hotela. Ove vesti privukle su pažnju građanske, a naročito stručne javnosti. U tom povodu oglašava se i Akademija arhitekture Srbije.

Kompleks Generalštaba je delo velikog srpskog arhitekte Nikole Dobrovića. To ostvarenje je, ako ne najveće, onda svakako jedno od najvećih dostignuća u arhitekturi i urbanizmu moderne Srbije u proteklih 200 godina. Kompleks je završen 1965. godine i predstavlja jedan od simbola, odnosno vizuelnih repera Beograda. Iako iseljen u toku agresije NATO-a na Srbiju 1999. godine, jer je Generalštab bio na ratnoj lokaciji, kompleks je divljački bombardovan i oštećen. Teže je urušen objekat A, manji od dva objekta ovog kompleksa. Od tog vremena, osim kule, krila A i B stoje van upotrebe.

Odmah posle političkih promena 2000. godine počelo je da se govori o rušenju ovih objekata u čemu su, na žalost, prednjačili funkcioneri Grada i Republike nesposobni da shvate arhitektonsku i kulturološku vrednost ovog kompleksa. U pripremi javnosti za rušenje ovog kompleksa postoje tri faze.

U prvoj fazi vršena je kriminalizacija života i dela Nikole Dobrovića koji je proglašavan za „komunjaru“, pa je u tome tražen razlog za rušenje kompleksa. Nosioci ove kampanje nisu objašnjavali zašto Nikola Dobrović, ako je već bio po volji ondašnjoj ideologiji, nije mogao da gradi u Beogradu i Srbiji, pa mu je zbog toga Generalštab jedino ostvarenje u Srbiji.

U drugoj fazi stidljivo se govorilo o vrednosti te lokacije a nađeni su novinari koji su sistematski, godinama govoreći o imovini države Srbije, sve svoje članke ilustrovali fotografijama Generalštaba, iako on pripada onoj imovini države koja se ne može ekonomski valorizovati.

Treća faza nastala je ovih dana kada članovi Vlade javno govore o rušenju ovog kompleksa.
U međuvremenu kompleks Generalštaba je proglašen za spomenik kulture. One kojima nije jasno zašto je oštećeni kompleks Generalštaba proglašen za dobro nacionalne kulture upućujemo da bar malo upoznaju kulturno nasleđe Srbije. Ono u kompleksu neporektnog nasleđa sadrži ogroman broj spomenika koji su proglašeni za kulturna dobra, a upravo su, ili su bili, u manje ili više oštećenom stanju. Takav je slučaj sa tvrđavama u Beogradu, Smederevu i Golupcu, svi manastiri Fruške gore obnavljani su bezbroj puta, manastiri Arača i Đurđevi Stupovi su takođe decenijama spomenici kulture iako su urušeni, itd.

Nasuprot ovome nije primećeno da se oglasila neka zvanična relevantna institucija, da brani interes i prava gradjana na svoj grad. S toga se Akademija arhitekture Srbije obraća I moli za pomoć institucije čija društvena misija i autoritet mogu da doprinesu odustajanju od najavljene seče platana. I to:

Kompleks Generalštaba u svom relativno kratkom životu od 34 godine (1965-1999) promenio je svoja spomenička svojstva, slično Starom sajmištu u Beogradu. Najpre je bio samo spomenik arhitekture, tj. kulture, a posle bombardovanja postao je i spomenik divljaštvu NATO pakta tj. postao je i spomenik istorije.

U javnim glasilima o ovim objektima se govori kao o ruševinama a ti objekti nisu ruševine. Oštećeni su jedan manje, drugi više, ali ruševine svakako nisu.

Svi ozbiljni narodi koji ne pristaju na uništenje svoje kulture i svog identiteta i koji se bore za pravo na život obnavljali su i obnavljaju svoje kulturno nasleđe. Tako na primer, Poljaci su posle II svetskog rata podigli u režimu faksimilske rekonstrukcije velike delove svojih istorijskih gradova poput Varšave, Poznanja i drugih.

Srbija se i po tome izdvaja. Naime, ministri Vlade Republike Srbije nude spomenike kulture svoga naroda za rušenje, pokazujući time nacionalnu i svaku drugu neodgovornost. U tu svrhu koriste se dva argumenta.

Prvi argument je da država Srbija nema para za obnovu ovog kompleksa, a za to nisu krivi ni Generalštab kao kulturno dobro, ni Nikola Dobrović kao autor kompleksa, nego ministri koji vode uspešno privredu Srbije, a ta privreda pokazuje iz godine u godinu sve gore rezultate. Konačno, nije tačno da u državi Srbiji nema para – ako se pogledaju sredstva koja se daju za estradu, sport, sumnjive filmove. Drugi argument da se „ruševine“ Generalštaba ne mogu obnovi nije tačan. Ovi objekti se mogu obnoviti i treba da budu obnovljeni. Logika da se problemi sa oštećenim spomenicima kulture rešavaju njihovom prostom prodajom, radi nove izgradnje, ima vrlo opasne krajnje konsekvence.

Akademija arhitekture Srbije podiže glas u zaštitu Generalštaba kao dela arhitekture i kulture od neprocenjivog nacionalnog značaja. Taj kompleks treba dovesti u prvobitno stanje prema originalnim projektima. Kompleks može promeniti namenu unutrašnjih prostora ili delova zgrada, ali spolja, u smislu gabarita i obrada fasada, mora biti vraćen u svoje originalno stanje, kao što jasno i piše u aktu kojim je, odlukom Vlade Republike Srbije, 2005. godine proglašen za kulturno dobro.

Akademija arhitekture Srbije
Beograd, 4. februara 2013.

Raščišćavanje ruševina Generalštaba počelo je 26.11.2013. Uvod u šta?