У овим данима пошто је обелодањено, па још и разјашњавано – зачудно не и демантовано због крајње неприкладности и правних грехова спрам сопствених докумената и обавеза – да Влада Републике Србије преговара са инвеститорима из САД око градње на земљишту које сада заузимају зграде знане као Министарство одбране и Генералштаб аутора архитекте академика САНУ Николе Добровића (1897-1967), проглашеног културног добра, широка јавност, а поготово еснаф архитеката и заштите културне баштине, затечени су у апсолутној неверици потезима сопствене државе.

Као архитекти, историчари и теоретичари архитектуре запањени смо да државни намештеници Републике Србије, чак и највиших рангова, не перципирају верификован значај архитектуре која је бомбардована пре четврт века. Добровићев ансамбл проглашен је за културно добро превасходно због своје изузетне архитектонско-урбанистичке вредности а чињеница деструкције из 1999. године само му је додала разлоге за проглашење. Свему томе доприноси и околност да су НАТО пројектили гађали тада испражњене зграде без икакве непосредне функције, у два наврата у размаку од десетак дана, као вид појачавања атака на симбол одбране. И сада уместо обнове симбола ми би сами требало да га потпуно поништимо и дамо земљиште некоме из државе која је тада предводила атак на нашу земљу и главни град. Јавности посредно достављени пројекти исказују енормну неумесност по својој локацији, по својим габаритима и по својој предоченој апартманско-хотелској намени у зони која је двовековно традиционално државно средиште Србије, све и да не постоји Добровићева архитектура на том месту.

Институције заштите културне баштине Републике Србије су, на основу више него довољно елемената, спровеле укупну елаборацију а Влада Републике Србије је одлуку верификовала и објавила крајем 2005. године. Као и грађанима, није нам уопште јасно како за тај простор, са грађевинским фондом много више целим него што је урушен, неко наговештава уклањање свега да би на том, надасве атрактивном, месту, плацу, били подигнути објекти који имају некакво непознато и неартикулисано споменичко својство и атрибут “помирења” а да уопште није јасно ко би с ким ту требало да се помири. 

Пројекти исказују енормну неумесност по својој локацији, по својим габаритима и по својој предоченој апартманско-хотелској намени у зони која је двовековно традиционално државно средиште Србије. Зато Академија архитектуре Србије захтева да се Влада Републике Србије промптно и јавно одрекне од планова за комерцијализацију простора на коме се налазе проглашена културна добра – зграде Генералштаба и Министарства одбране, и да о томе обавести грађане

Невероватно је, и несхватљиво, да власт приступа потпуном уклањању зграде Поште уз бившу Железничку станицу, да би на истом месту била подигнута комплетно нова конструкција ”обучена” у изворну Коруновићеву фасаду, по оригиналном пројекту који је делом сачуван а делом по реституцији са фотографија. У исто време обнова Добровићевог ансамбла Генералштаба и МО бива, од државе, третирана као непожељна и нерационална прича. То је конструкционо, финансијски, историографски и урбанистички непојамно противуречно, уистину срамно.

Академија архитектуре Србије, на основу свима разумљиве концентрације својих стручњака, захтева да се од планова за комерцијализацију простора на коме се налазе проглашена културна добра промптно и јавно одрекне и да Влада Републике Србије о томе обавести грађане. Академија, такође, у потпуности подржава грађанске протесте који су на трагу претходно овде изнетих ставова. 

У Београду, 2. 4. 2024.