Piše: Branislav Jovin
Pismo Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove povodom Javnog uvida u nacrt plana detaljne regulacije Trga Slavija, Gradske opštine Vračar i Savski venac objavljenog na sajtu Grada Beograda – www.beograd.rs
Poštovani,
Posle detaljne analize teksta i grafičkih priloga – konstatujem:
da se nacrt plana ni pod kojim uslovima ne sme usvojiti – jer ne postoji razuman razlog da se danas i jedan jedini dinar potroši u izgradnju “velelepne fontane” (bivšeg gradskog arhitekte Dejana Vasovića), kao i u apsolutno besmislene podzemne pešačke prolaze dipl. inž. saob. stručnjaka, jer za njih još uvek – Nj.V. automobil važniji od pešaka!
A evo i obrazloženja.
Fontana
Sve je počelo pred izbore 2012. kada je gradski arhitekta Dejan Vasović, da bi opravdao zašto je četiri godine primao platu, raspisao anketni konkurs za fontanu na Slaviji. Citiram program konkursa: “Bista Dimitrija Tucovića, centralna tačka, motiv kružnog skvera nije naročito akcentovana i vizuelno dominantna“, pa se zato „neuobličenost prostorne celine Slavija definiše u neophodnost razmatranja budućeg centralnog vizuelnog motiva – fontane – u ambijentu trga“.
Zabrinjava činjenica da o uzaludnosti i besmislenosti ovog posla arhitekta Vasović ništa nije naučio od svog prethodnika gradskog arhitekte Đorđa Bobića, koji je (2005) raspisao konkurs za “ulepšavanje” Slavije takođe planirajući fontanu koja će „zahvaljujući posebnim senzorima, muzikom odgovarati na emocije prolaznika“. Bobićeva “senzibilna fontana” srećom nije izgrađena, a izgradnju Vasovićeve, iz predostrožnosti, dekretom treba zabraniti.
Podzemni pešački prolazi
“Saobraćajno rešenje Slavije”, kao i fontana, bili su programski uslov Vasovićevog konkursa. Projektanti – dipl. inž. saob. stručnjaci su, zbog “intenziteta života grada, jačine pešačkih tokova na Slaviji“, zbog smanjene “protočnosti” i svakodnevnih zagušenja, okrivili i kaznili pešake – tako što će, umesto preko pešačkih prelaza, sa jedne na drugu stranu ulice prelaziti kroz četiri podzemna prolaza! Jasno je, sve zato da da bi se prednost dala Nj.V. automobilu!
Onespokojava činjenica da naši dipl. inž. saob.stručnjaci ne znaju:
- da se protočnost kružnih raskrsnica smanjuje povećanjem broja automobila (vidi fotografiju), a ne povećanjem broja pešaka…
- da je “protočnost” kružne raskrsnice Slavija usporena jer se u nju uliva sedam ulica od kojih su pet gradske saobraćajnice prvog reda
- da kroz raskrsnicu prolaze i okreću se tramvaji sa prikolicom, trolejbusi, zglobni autobusi i naravno, automobili
- da se zbog malih poluprečnika tramvajskih koloseka (izgrađeni su pre 80 godina) tramvaji kreću – četiri kilometra na sat, a na mestima ukrštanja vazdušnih vodova, i tramvaji i trolejbusi “brzinom” od čitava dva!
- da na svih pet saobraćajnica prvog reda, na 250 metara od kružne rasksnice – semafori, svakih 45 sekundi, spečavaju pražnjenje raskrsnice
- da naši dipl. inž. saob.stručnjaci još uvek ne znaju da su, pre više od sto godina, izmišljeni semafori – da bi pešaci bezbedno prelazili s jedne na drugu stranu ulice
- da se u 54 grada Evrope, gde su posle Drugog svetskog rata počeli da se grade metro podzemni pešački prolazi, oni izvode isključivo kao vestibili metro stanica, a ne zbog “povećanja protočnosti” kružnih raskrsnica!
Tako mora da bude i u Beogradu.
To znači da, osim povećanja krivina tramvajskih koloseka, sve drugo što je predloženo za izgradnju dekretom treba zabraniti, posebno “kaznene” podzemne pešačke prolaze koji čine 60 do 80 odsto investicija (moje iskustvo sa rekonstrukcijom Knez Mihailove).
Radikalna rekonstrukcija područja Trga Slavija mora da se obavi u okviru izgradnje metro stanice “Slavija” po projektu iz 1982, koji je, po nalogu gradonačelnika Zorana Đinđića ažuriran 1997-2000. (naravno – ne prema “lažnom metrou” Đilas-francuskom niskopodnom uličnom tramvaju sa pantografom.
Branislav Jovin, arhitekta-urbanista, rukovodilac projekta “Metro Beograd” (1973-1982 i 1986-2002)
