Tehnički odsek Arhitektonskog fakulteta u Beogradu završava 1937. godine. Aktivni je učesnik NOB-a, a posle rata, nakratko službuje u Ministarstvu građevina da bi se potom, 1947, zaposlila u preduzeću “Elektroistok”. U “Energoprojektu” – nasledniku “Elektroistoka”, počev od 1951. sve do 1985, upravnik je Arhitektonsko-konstruktivnog odeljenja ove ustanove, direktor Direkcije za urbanizam i arhitekturu, pomoćnik generalnog direktora i, naposletku, član upravnog odbora i specijalni savetnik novostvorene “holding korporacije”. Tokom godina, svoj angažman u struci obogaćuje radnim i studijskim iskustvom stečenim u zemljama Evrope, Afrike, Amerike i Bliskog istoka. Na početku svoga delovanja u struci bavi se industrijskom arhitekturom, kasnije ponajviše arhitekturom stambenih i javnih građevina. Dobitnica je Sedmojulske nagrade 1961. godine, kao i Velike nagrade arhitekture SAS-a za 1984. godinu. Bila je član Akademije za arhitekturu Srbije od njenog osnivanja.
Arhitektonska i urbanistička ostvarenja
Termoelektrana Mali Kostolac
Elektrana u Lučanima kraj Guče (1955)
Elektrana u Crnjanima na Kolubari, sa restoranom i naseljem (1957)
Toplanu na levoj novobeogradskoj obali Save (1965, oštećena u bombardovanju Beograda 1999)
Poslovna višespratnica “Energoprojekta” (kasnije Beobanka) na uglu ulica Carice Milice i Brankove u Beogradu (1956–60)
Stambena zgrada u Ulici Alekse Nenadovića u Beogradu (1958–59)
Trospratnicu Socijalnog osiguranja u Smederevu (sa B. Petrovićem, 1958)
Stambenu zgradu u Ulici 17. oktobar u Smederevu (1965)
Robnu kuću u Smederevu (sa A. Kekovićem, 1971)
Kompleks stambenih zgrada u Smederevu (1975–85)
Dečja ustanova u Smederevu (1978–80)
Dom kulture u Smederevu (1978–1990)
Kompleks ministarskih zgrada u Kanou, u Nigeriji (sa Z. Bojovićem, 1970–72)
Beduinsko naselje Kuvajtu sa 5.000 kuća (sa D. Bakićem i Z. Jovanovićem, 1971–74)
