Završivši gimnaziju u Novom Sadu i Arhitektonski fakultet u Beogradu 1953, deluje kao slobodan umetnik. Od 1974, svoje bogato iskustvo enterijeriste i graditelja prenosi generacijama studenata na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu kao nastavnik za predmet Unutrašnja arhitektura. Povukavši se u penziju 1994. u zvanju redovnog profesora i kao istaknuti umetnik, ne prestaje da stvara i deluje u arhitekturi. Mozaičnu prirodu svoje profesionalne ličnosti dokazuje baveći se različitim vidovima umetničkog izražavanja: oblikovanjem,  rekonstrukcijom  i opremanjem enterijera, dizajnom nameštaja, projektovanjem muzejskih enterijera i izložbenih postavki, arhitektonskim i urbanističkim projektovanjem. Jedna od trajnih, podsticajnih tema, kojoj će se uvek iznova obraćati, počev od 1951, i sve do izložbenog paviljona Jugoslavije u Barseloni 1992, predstavlja projektovanje paviljona i postavki na međunarodnim sajmovima širom sveta. Tokom nekoliko decenija, izrađuje više od četrdeset takvih projekata. Laureat je Oktobarske nagrade grada Beograda (1986), nagrade Oktobarskog salona (1989), Godišnje nagrade (1961) i nagrade za životno delo ULUPUDS-a (1994), Velike zlatne plakete beogradskog Univerziteta umetnosti (1994). Dobitnik je najveće kolegijalne nagrade za životno delo koju dodeljuje SAS – Velike nagrade za arhitekturu za 1996. godinu. O šezdesetogodišnjici autorovog stvaralačkog delovanja objavljena je monografija “Milan Pališaški – arhitekta”. Član je Akademije arhitekture Srbije od njenog osnivanja.