ПРОТЕСТ ПРОТИВ РУШЕЊА ГЕНЕРАЛШТАБА

 

 

Саопштење АКАДЕМИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ СРБИЈЕ

 

у поводу 

 

ЗГРАДЕ ГЕНЕРАЛШТАБА

 

Академија архитектуре Србије овим путем скреће пажњу на низ негативних догађања у поводу комплекса некадашњег Генералштаба и Министарства одбране аутора архитекте Николе Добровића. Академија најоштрије протестује због више пута поновљених гестова врхунских званичника Републике Србије с најавом рушења или с позивом на рушење, уништавање једног проглашеног културног добра. Невероватно је да од институција система ни једна тим поводом не реагује, ни Министарство културе, ни Републички ни Градски завод за заштиту споменика, Тужилаштво, Правобранилаштво.

Потпуно је јасно да стручна, културна и шира јавност напросто не верује државним органима да тачно знају шта треба урадити са зградама. Провидна неистина је да постоје контроверзе у стручној јавности шта учинити са зградама. Спиновање од стране власти достигло је врхунац саопштењем Закључка Владе РС о рушењу целокупне зграде А из безбедносних разлога, и то после санације којим је најоштећенији средњи део мањег крила комплекса уклоњен а њен део према Немањиној потпуно стабилизован. Накнадне интерпретације представника власти да је разлог за комплетно рушење у мањим трошковима потпуне обнове – такође је још један блеф надлежних. Културним добрима само потпуно некомпетентни лаици могу да одређују или компарирају цену или цене појединачних захвата као тржишне. Културна добра се вреднују у потпуно другачијем вредносном систему. Архитектонски пројекат реконструкције није урађен нити има наговештаја да се ради, након свих ових година. Чињеница да је држава уложила немала средства у санирање делова зграде ”А” а да одмах потом све то хоће да руши исказује нечију потпуну дезоријентисаност.

На то се, у случају зграде Генералштаба, надовезују изјаве високих званичника о обављеним консултацијама са струком, притом нико од заиста стручних људи из области заштите, реконструкције, урбанизма, материјала… не зна да је био консултован. На такво понашање власти лепи се и нечија лична одлука-најава, идеја да се на месту зграде А комплекса архитекте Николе Добровића, академика САНУ, подиже некакав Музеј српског средњег века или споменик Стефану Немањи. Узгред речено, све то се одвија у години када се обележава пола века од Добровићеве смрти.

Око 2010. године разматрана је израда пројекта нове зграде Генералштаба на Бањици, са још разним другим административним наменама за Војску, процењеног капацитета битно већег од укупног у оригиналним Добровићевим зградама. То намеће дилему како то да нема потребе за, обновљеном, квадратуром у улици Кнеза Милоша, али за већом на другом месту има!? Најновије иницијативе да се зграде Генералштаба и МО кандидују за УНЕСКО-ову листу светске културне баштине јесу добронамерне али и нереалне, некомпетентне. Наиме, главна опасност, након НАТО бомбардовања 1999, зградама прети управо од државе која би требало да их кандидује, што је апсурдно.

Дуго времена, у разним околностима и ратовима, српски споменици, грађевине које су идентитет једног народа, бивали су објекти насиља, деструкције и затирања. У случају Генералштаба потпуно је невероватно да управо високи званичници Републике Србије то заговарају. Чак уколико и само желе да угоде истим онима који су бомбардовали Београд пре 18 година, не би ли ови други тако уклонили трагове својих злочина. Тада су две већ потпуно празне, исељене зграде двапут бомбрадоване, у размаку од десетак дана, као симбол. Исто тако морају бити и обновљене, као симбол српске државе, и враћене у функцију. А ако већ треба нешто у Београду срушити – то су свакако чудовишта која су се промолила на десној обали Саве.

 

У Београду, 20. 3. 2017.