D. Krstić, Istine i obmane zvanične istorije moderne arhitekture

RSCHINDLERRudolph Michael Schindler (Beč, 1887 – Los Angeles, 1953)

Kratki podaci iz Schindlerove biografije i opusa:

- 1911. diplomirao na Visokoj tehničkoj školi u Beču, i iste godine upisao studije arhitekture kod Otta Wagnera.
– 1912. objavio svoj čuveni Manifest.
– 1913. upisao kurs arhitekture kod Adolfa Loosa zajedno sa Richardom Neutrom.
– 1914. odlazi u SAD, oduševljen delima F.L.Wrighta da bi radio kod njega od 1916 sve do 1920, i to na projektima Imperijal hotela i Hollyhock House, a potom počinje svoju samostalnu praksu. Wright ga je omalovažavao ne davši mu preporuku za dobijanje licence, pismeno izjavivši Bordu da on nikada nije radio za njega.
– 1922. završava svoju sopstvenu kuću Schindler and Chase House u L.A. u kojoj zastupa koncept slobodne osnove, tzv. “ prostornu arhitekturu” (room architecture), primenu prirodnih materijala (natur betona, drveta i stakla) u enterijeru i na fasadi, povezivanje sa okolnom prirodom, montažu i modularnu koordinaciju.
– 1922–26. jednoporodična stambena zgrada Lovell Beach House u L.A. za poznatog holivudskog doktora Lovella.
– 1925. završen kompleks porodičnih kuća Pueblo Ribera u La Joll-i u Kaliforniji.
– 1925. na Schindlerov poziv u njegovu kuću dolazi da živi Richard Neutra sa svojom porodicom.
– 1925. individualna kuća How House u L.A. čiju je slabiju repliku napravio Wright 1940 god. (Rose House). “ There is ample evidence to suggest that Wright – who never acknowledged any contemporary’s influence, particularly not that of a former employee – tactily recognized Schindler’s achievements in the most flattering manner by imitating him.” (Judith Sheine)
– 1926. zajedno sa Neutrom radi medjunarodni konkurs za Palatu nacija u Ženevi, koji ovaj šalje bez Schindlerovog imena.
– 1926. Sachs Apartaments u L.A.
– 1928. Neutra mu preotima najbogatijeg investirora kojeg je ikad imao dr. Lovella i koristeći njegove ideje projetkuje dr.Lovell Health House u L.A., zbog čega se razuilaze.
– 1929. Wolf House na Catlina Islandu uz L.A. na veoma strmoj padini, koja kasnije inspiriše Wrighta za kuću na Vodopadu (prema prof. Judith Sheine)
– 1929. H.R. Hitchcock u svojoj knjizi “Modern Architectire”, ne samo što je zaobišao Schindlera, verovatno po sugestiji Neutre, nego je napisao da je Neutra radio kod Wrighta na Imperijal hotelu, što je netačno, ali mu to mu nije smetalo da ovom i sličnim lažima i insinuacijama samoreklamerski gradi svoju karijeru.
– 1930. Wright na svojoj arhitektonskoj izložbi u New Yorku izlaže jedan Schindlrerov projekat koji je ostao u njegovom birou, kao svoj.
– Inače, Philiphu Johnsonu rodj. 1906, ličnom prijatelju R. Neutre, kao propalom studentu grčke književnosti, njegov otac, multimilioner “kupio” je 1930 god. mesto direktora Odelenja za arhitekturu na Musem of Modern Architecture (MOMA) u New Yorku, iako on nije imao nikakve kvalifikacije za njega. Tek od tada Johnson počinje da amaterski proučava arhitekturu uz pomoć Neutre i Mies van der Rohe-a, a potom nakon 14 godina, 1944, ekspresno za 2 godine “završava” arhitekturu na Harvardu. Deo ove kupovine bilo je i finansiranje puta i svih troškova “studijskog” putovanja istoričara arhitekture H.R. Hitchcocka, tada spoljnjeg saradnika MOMA i njegovog sina, po Evropi, koje je krajem te godine rezultiralo ustoličenjem Philipa na pomenuto mesto, kao i objavljivanjem knjige “Internacionalni stil” 1932 godine, nedovoljno studiozne i po izboru uvrštenih ličnosti i po teoretskim obrazloženjima. Od 80 uvrštenih autora u ovoj knjizi, njih 67 je palo u trajni zaborav, a nisu spomenuti izuzetno značajni arhitekti, kao što su npr. Loos, Rietveld i Terragni, sa Starog i Wright,Schindler, braća Green i Irving Gill sa Novog kontinenta.
– 1932. Schindler, iako ima već izuzetne objekte, nije ukljućen u izložbu i knjigu” Internacionalni stil” čiji su autori H.R.Hitchcock i Philip Johnson.
– 1933–34. porodična kuća Ralph Walker House.
– 1935. kritikuje ideologiju Internacionalnog stiula, posebno zbog njene ogoljenosti, “pravilnosti oblika”, hladnoće, zanemarivanja prirodnih materijala kao i nedostatka kontekstualnosti. Argumentovano kritikuje Le Corbusierovu vilu Savoya zbog šablonskog skeletnog sistema “domino”, klasične pravougaone osnove u koju, potom “utrpava” sve različite funkcije iste visine, zatim nedostatka “produžemog stanovanja”, kao i uniformne fenestracije bez obzira što se radi o prozorima na potpuno različitim prostorijama.
– 1935–36. porodična kuća Victoria Mc Almon House u L.A.
Schindler- 1939. Guy Wilson House u L.A.
– 1940. Falk Apartraments u L.A.
– 1946. House and Studio for M. Kallis u L.A.
– 1949. Residence for Ellen Janson.
– 1950. Adolph Tischler House u L-A.
– 1952. nije uključen u izložbu i knjigu “Built in USA: Post-war Architecture”, čiji su autori H.R.Hitchcock, Arthur Drexler, a predgovor je napisao Philiph Johnson, kada je bila prilika da se prethodna greška prema njemu ispravi kao što je to bilo uradjeno sa Wrightom.
– 1961. Hans Hollein, takodje bečlija, prvi je objavio studiju o Schindleru – “Rudolph Schindler: EIN WEITERER BEITRAG ZUR BERUCHTIGUNG DER ARCHITEKTUR GESCIHTE” ( Jedan nov doprinos ispravci istorije moderne arhitekture), u bečkom časopisu Der Aufbau i to nakon dve godine boravka u Los Angelesu provedenih u proučavanju njegovih objekata i njegove zaostavštine.
Početkom XX veka Schindler, jedini značajni projektant Moderne, koji je završio tri fakulteta (gradjevinski, arhirektonski i delimično likovni),počinje da se smatra jednim od najvećih arhitekata moderne arhitekture ne samo u SAD.
Wrighta, niti neke druge arhitekte nikada nije oponašao, ali su ga i pored toga proglašavali njegovim, pa čak i Neutrinim, epigonom ili sledbenikom De Stijla, a sami ga kopirali ili se inspirisali njegovim objektima (F.L.Wright, R. Neutra, R. Mayer, L. Kahn, P. Rudolph, F. Ghery, Shigeru Ban, Tadao Ando) ne spominjući njegovo ime.
Mnogi uvaženi arhitekti, specijalisti vizuelne lobotomije, kao i mnogi istoričari arhitekture XX veka, pokušavali su da iz naših mozgova odstrane osetljivost na prave vrednost Schindlerovih dela, da nam umrtve očni nerv za njegove arhitektonske skulpture, a potom da nam oduzmu i beli štap, ne bi li se kretali samo u strogo ogradjenom prostoru njihovih vidika. Ali optočen oklopom od najfinijih legura talenta i znanja, Schindler opstaje sve blistaviji ispod slapova vremena, koji polako, ali sigurno, spiraju i blede imena onih koji su ga potkradali, prećutkivali i ignorisali i koji su se nezasluženo našli na visko kotiranin mestima istorije moderne arhitekture.

Poslednji dani Schindlera

1951. godine Schindler je prvi put prebačen u bolnicu zbog kancera pluća, gde ga operišu i gde ostaje više od mesec dana.
Početkom 1953. svemogući andjeo sudbine odapinje još jednu otrovnu strelu. Ponovo ga smeštaju u bolnicu gde ga opet operišu.
U poslednjem izveštaju o njegovom zdravstvenom stanju početkom aprila iste godine piše:
Meta promene u organim donjeg abdomena.
Slede otužni prizori ambijenta bolnice, lekova, terapija, zračenja, lažnih utešiteljskih osmeha, ohrabrenja i nesuvisle bolničke konverzacije.
Sredinom maja otpuštaju ga iz bolnice da umre kod kuće. Njegova bivša žena Paulina, s kojom se rastao još 1929. godine, shvatajući veličinu njegove ličnosti, vraća se u njegovu kuću da bi ga negovala.
U trenutku očajanja ona, 7 juna 1953. godine , piše pismo Wrightu s molbom da mu se javi pismom i ohrabri ga, svesna da ga on još uvek, i pored svih uvreda, poniženja i kradja, obožava.
So, Pauline, Schindler’s wife wrote to Wright to tell him that Schindler was dying of cancer and how much she thought it would mean to Schindler if Wright sent him a note. Wright sent a short letter:
„No matter how ambition may lead us astray, the old bonds still hold and I am sorry my once faithful helper should suffer. My best feelings go to you to tell you I still cherish memories of your ready smile and vivacious wit. Your talents served me well amid those of a lot liars and pretenders whose success is ephemeral.“
„So Rudolph, dear man – here’s to you in your extremity. If I can help you in any way let me know.“
In reply Schindler wrote:
„Thank you for your sympathy.“
„Being raised in the Austrian Alps I have learned about the feeling of veneration and love that mountain tops can inspire. Tremendous distance, long silences and even direct disagreement could not break my loyality towards you.“
Iako svestan šta ga čeka on pokušava da radi. Do poslednjeg dana. Sa nepokolebljivom postojanošću kao brod koji pramcem preorava beskrajne površine okeana.
Vladale su nesnosne vrućine te 1953. godine u Los Angelesu. Svi prozori Schindlerove kuće, koja će tek krajem XX veka ući u istoriju moderne arhitekture, bili su otvoreni. Dahtali psi leta. Mirisao je juli. U celoj zgradi čulo se samo povremeno rominjanje njegove pisaće mašine koju je držao, ležeći sa uzdignutim uzglavljem, u krilu.
Još malo dana ostalo je do trenutka kada će unutrašnja kretanja stati, misli se rasuti i poleteti da se poigraju sa zvezdama.
22 avgusta njegova povišena temperatura počinje polako da se spušta. Više ništa ne oseća, pa čak ni bol. Vlastitim očim gleda celog sebe, svoje telo kako lebdi, a potom kako klizi u tamu u kojoj nema ničeg. Osim retkih,usamljenih svetlećih tela i galaksija duha koje blješte beloplavim sjajem, ka kojima, privučen okriljem njenih moćnih gravitacija, juri brzinom svetlost.Schindler2

Z N A Č A J  R. M. S C H I N D L E R A
• Prvi je u Modernoj arhitekturi u stanovanju primenio neobradjen beton u eksterijeru i enterijeru (pre Le Corbusiera).
• Prvi je primenio i razvio montažnu gradnju jednoporodičnih stambenih zgrada od arm. betonskih prefabrikovanih elemenata.
• Prvi je kao sistem u projektovanju uveo i opisao modularnu koordinaciju i to sa prostornim, trodimenzionalnim modulima, što je Le Corbusier kasnije usvojio, ali na daleko nižem, dvodimenzionalnom nivou i proglasio svojim (Hans Hollein).
• Na području konstrukcije stambenih zgrada dao je značajan doprinos, i teoretski i praktično,lansirajući nove arm. betonske ramove (“Schindler Reference frames”).
• Radio značajne teorertske studijske projekte (“Space Development” i “Translucent House”)-
• Dostigao je najviši domet u celoj arhitekturi MODERNE u istovremenom projektovanju objekta, enterijera i nameštaja kao jedne nedeljive celine (“Unite furniture”), u čemu ga i do danas niko nije nadmašio.
• Prvi je primenjivao najnovije veštačke materijale.
• Definisao je teoretski i praktično kreativnu vezu izmedju unutrašnjeg, stambenog prostora i okolnog, spoljašnjeg prostora – prirode i to bez, kako on to kaže, “razdraganog i priglupog” povećanja isključivo staklenih površina sve do nehumanih razmera (Glass House, Desert House).
• U svakom svom objektu bio je nov i pun istraživačkog duha, čime je nesporno, čak i posle svoje smrti u drugoj polovini XX veka, uticao na pojavu i razvoj novih pokreta u arhitekturi: brutalizma, high-techa, teoriji grupne forme, postmoderne i dekonstrukruktivizma.

Z A K L J U Č A K
Biografija i delo R.M.Schindlera, o kojima za vreme njegovog života praktično ništa nije napisano, podsetiće nas na to da je milosrdje vremena pouzdanije od ljudskog, kao i da “ništa nije skriveno što se neće otkriti, niti tajno što se neće doznati.” (Novi Zavet: Jevanjdjelje po Mateju ; 10, 26)
Istovremeno ova priča o Schindleru će nam ilustrovati i tamne strane ljudske prirode kao i njene ponore u kojima je stalna borba za položaje, priznanja, uticaj i ugled, bila često tako surova i prljava da je tražila da se očigledni uzleti duha proglase za besmislice, a bleda ostvarenja za remek dela, da se pošteni i dosledni borci za napredak arhitekture okvalifikuju kao marginalci, a koristoljubivi manipulatori za lidere struke i neprikosnovene delioce pravde.
Komesari i agitpropovci ideologije Internacionalnog stila i njihovi sufleri iz senke, skoro celo prošlo stoleće, uprkos obelodanjivanju neoborivih dokaza o Schindlerovoj vrednosti, guraju ga stalno u stranu. Ovi cirkusanti su sve one koji su se našli izvan njihove šatre osudili na nepostojanje.
U vreme kada se pozajmljivačima Schindlerovih ideja naveliko kadilo u arhitektonskoj kritici ( F.L.Wright, R. Neutra, L. Kahn, P.Rudolph, F. Ghery ), i to uporavo zbog onoga što je od njega uzeto, uz potpuno prećutkivanje njegovog imena, njemu se ne dopušta ni da se posle smrti pojavi iznad površine onoga što su oni odredili da je vredno pažnje. O žrtvi “zavere ćutanja” ni reči. A “zaverenici”, pak, nadugačko pričaju, obrazlažu, ponavljaju, moralizuju, odredjuju načela, ali prave, stvaralačke i analitičke ocene Schindlera nema. Uglavnom plićaci na čijem nivou je bilo teško razumerti Schindlerove stvaralačke bujice koje su potekle iz mnogo većih dubina.
Poslednjih godina nam pred oči izlazi neverovatan katalog površnosti, grešaka, čitavi zbornici zlovolje , zavisti, povodljivosti i kolosalno smešnih ocena Schindlera. Srećom, R.M.Schindler danas, na početku XX veka stoji na potpuno drugačijem mestu, nego pre pola stoleća, kada njegovo ime nije značilo ništa u arhitektonskim krugovima, osim što je služilo kao povod za podsmeh i ogovaranje, nasuprot malobrojnih, časnih i dalekovidih znalaca arhitekture, koji su ga izuzetno cenili ( Hans Hollein, Jakob Bakema, David Gebhard, Klaus Koenig, Lionel March, Esther Mc Coy, Theodror Dreiser, August Sarnitz, James Steele, Judith Sheine, Bruno Zevi, Bruno Taut , Katheryn Smith idr.).
Zahvaljujući tome što je njegova korespodencija sa poznatim ličnostima arhitekture – njegovim savremenicima (Louis Sullivan, F.L. Wright, Richard Neutra, Adolf Loos, H.R. Hitchcock, Philiph Johnson, Otto Graf i dr.) sačuvana i objavljena, danas možemo da rekonstruišemo važan deo istorije modrene arhitekture kakav je stvarno bio. I ne samo to. Bez proučavanja Schindlera nemoguće je razumeti dogadjaje u arhitekturi druge polovine prošlog stoleća, pa i one danas.