Josić, Aljoša (Josic, Alexis)

 

(1921,Stari Bečej – 2011, Sevr kraj Pariza)
 
 
Posle maturiranja u beogradskoj Realci 1939, pohađa slikarsku školu svoga oca Mladena Josića. Uporedo se bavi sportom i kao veoma mlad mačevalac osvaja državno prvenstvo (1939). Međutim, opredeljuje se za arhitekturu i 1948. diplomira u prvoj posleratnoj generaciji svršenih studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Rane uspehe pokazuje i u oblasti ilustrovanja omladinskih časopisa i knjiga (oprema prvo izdanje “Ježeve kuće” Ćopića, “Šaljive narodne pripovetke”, 1949, Sremčevog “Pop Ćiru i pop Spiru” i dr.), kao i u filmskoj scenografiji radeći sa režiserom Vladimirom Pogačićem (“Priča o fabrici”, 1949). Od 1953. je u Parizu gde interdisciplinarna iskustva primenjuje delujući unutar Atelier des bâtisseurs (ATBAT), projektantskog biroa sa naglašenim istraživačkim pristupom i sklonošću ka sinestezijskom iskustvu arhitektonskog stvaralaštva. Sa već potvrđenim autorima – Žoržom Kandilisom i Šadrahom Vudsom, doskorašnjim arhitektima ATBATA-Afrika, 1955. osniva nezavisni arhitektonski biro Kandilis-Žosik-Vuds, kome se pridružuje i arhitekt G. Brinaš, građevinski inženjeri A. Pio i P. Doni. Razdoblje stvaranja u ovom ateljeu obeleženo je velikim međunarodnim uspesima tima, u kome, premda najmanje javno eksponiran, često preuzima vodeću stvaralačku ulogu (projekti Habitat évolutif, 1959, Cuvette Saint-Martin u Čadu,1962), te izvođenjem brojnih građevina širom sveta, od Francuske, preko Nemačke, do dalekog Pakistana i Perua, stambenih naselja, pa čak i čitavih gradova. Internacionalni proboj tim će ostvariti osvajanjem prve nagrade za kompleks univerzitetskih zgrada u Berlinu (1963, 1967-79), kao i planiranjem i izvođenjem novog grada (danas preko 100.000 stanovnika) Toulouse le Mirail (konkurs 1962, realizacija 1964-77).Šezdesetih godina posvećuje se pedagoškom radu;  predaje na École des Beaux Arts (1960-64), tokom osme decenije i na Arhitektonskom fakultetu Unité Pédagogique 5 (1971-74) u Parizu, a kao gostujući profesor drži nastavu u Cirihu i na još nekoliko francuskih visokoškolskih ustanova.  Napustivši “modernistički trijumvirat” Kandilis-Žosik-Vuds 1963. godine, osniva Atelier Josic u Sevru kraj Pariza, u kome radi sa suprugom Dušankom, a docnije i sa sinovima Jovanom i Markom. Projektovanje u okvirima modernističke matrice, oslanjanjanje na metodologiju i praksu modularnih sistema, uz predviđanje mogućnosti stalnog rasta uspostavljenih arhitektonskih grupacija ili sistema, određuju njegov opšti pristup arhitekturi. Za doprinos naučnom planiranju i projektovanju gradova Beogradski univerzitet dodelio mu je titulu počasnog doktora, 2004. godine.
  • Novi grad Bagnols-sur-Ceze (sa Kandilisom, Vudsom, Brinašom, Donijem, 1956-1961), Francuska
  • Novi grad Toulouse le Mirail (sa Kandilisom i Vudsom, 1962-77), Francuska
  • Stambeno naselje u Bobinjiu (sa Kandilisom i Vudsom, 1954-58), Francuska
  • Kompleks zgrada Instituta Slobodnog univerziteta (Freie Universität) u Berlinu (1963, sa Kandilisom i Vudsom), Nemačka
  • Club Méditerranée na Tahitiju (sa Kandilisom i Vudsom, 1963)
  • Obnova centra Sevra (1965-72), Francuska
  • Stambeni komleks u Šamarandu (1968), Francuska
  • Hotel Hilton u Lahoru (1970-71), Pakistan
  • Novi grad Lille-Est /Ville nouvelle de Lille/ (1972-78, sa F. Kalsaom), Francuska
  • Šezdeset porodičnih kuća u Nažak-Meržijeu (1974), Francuska
  • Villa Petit u Manji an Veksanu (1978), Francuska
  • Nadgradnja i proširivanje starog dela Sevra (1978, 1988), Francuska
  • Villa Balland u Šalon sir Saonu (1979), Francuska
  • Socijalni stanovi u kvartu Pon de Bua u Vilnev d’Asku, Francuska
  • Izvedeni projekti u Peruu, Čadu i drugo.
josic, villle nouvelle de lille

josic, kolaz