Po završetku  Arhitektonskog fakulteta u Beogradu 1961. službuje  u Odeljenju za urbanizam i arhitekturu u Zrenjaninu sve do 1967. kada postaje asistent na matičnom fakultetu. Magistrira 1975, a svoje radove verifikuje 1981. godine. Od 1988. je profesor  na Katedri za urbanizam i prostorno planiranje kojom upravlja u dva navrata  1987–90. i  1995–97. godine. U razdoblju 1972-74. bio je predsednik Urbanističkog saveza Srbije, a od 1987. do 1995. predsednik Društva arhitekata Beograda. Polovinom prve decenije ovog veka radi kao profesor na Arhitektonskom fakultetu u Poznanju, u Poljskoj. Osim urbanističkim projektovanjem i planiranjem, kao svojim glavnim opredeljenjem, bavi se arhitektonskim projektovanjem, pedagogijom i naučno-istraživačkim radom. Njegovi prilozi na više od 40 urbanističkih i arhitektonskih konkursa, preko 20 puta su nagrađeni  priznanjima. Boravio je na studijskim putovanjima u Skandinaviji, Mađarskoj, Austriji, Čehoslovačkoj i Poljskoj. Odlikovan je ordenom Komandorie, jednim od najviših poljskih odlikovanja  u oblasti javnog i kulturnog života. Nosilac je povelje Urbanističkog saveza Jugoslavije (1973) i nagrade ministra za kulturu i umetnost Poljske (1986). U vreme njenog osnivanja 1995. bio je član inicijativnog osnivačkog odbora   Akademije arhitekture Srbije.