У данима невољних подсећања на тешку деструкцију и погибељ с почетка Другог светског рата на нашим просторима, Академија архитектуре Србије (ААС), у току или у приближавању нових корака градске власти Београда на преуређењу града, које је суштински његово разарање, скреће пажњу широкој јавности на аспекте тог сада већ петогодишњег процеса. Неки од њих су од раније у току, неки сада испливавају у широком захвату. Петогодишње силовање пројектом ”Београда на води” заправо није имало локално становништво као жртве, осим малобројних тамо затечених појединаца, док сада ширење насиља кулминира под самим прозорима Београђана и у колевци Београда, на римском простору Тврђаве.

ААС, као асоцијација најугледнијих српских архитеката, упозорава надлежне органе државе и локалне самоуправе да хитно обуставе најављене а осионе поступке и разарања у просторима Студентског трга, Калемегданског платоа, око Трга Републике и на њему, као најболнијим адресама. За те сумануте визије преуређења Београда у један јасно најављен ”сасвим нови и другачији град” није више уопште битно да ли су генерисане незнањем, злобношћу или неодговорношћу – резултат је исти, последице су препознате. Историјски слојеви под Београдом, као и под великим деловима Републике Србије, не смеју бити нови нехајни ископи и Прокопи због фетиша инвестиција, често још и потпомаганих новцем пореских обвезника.

Сваки елементарно писмен археолог, па чак и обавештенији грађанин, зна да ископавања у зонама очекивано богатог културног слоја не могу бити истовремено систематска и заштитна, како се то у изнуђеним папирима надлежних институција наводи. Прва резултатима налажу да ли се уопште негде може градити, нарочито како, а друга преузимају евентуалне налазе из ископа док се зидање тиме, у принципу, не доводи у питање. А за све оно што ниче над тлом Београда није потребно скоро ништа разматрати, довољна је очигледност да би закључак био јасан. Уз атаке на историјску баштину под земљом, која – напомињемо! – није само наша већ много шире европска, придружује се веома неуспешан, противуречан низ корака у меморијској саморефлексији градске и осталих заједница, по правилу неуспешан што због самог програма и обличја меморијала што због њиховог смештаја на локације, у обухватнијим и у микро амбијентима.

ААС са жаљењем мора да констатује да су у једном већем броју стручно и етички недопустивих процедура учешћа имали поједини архитекти, урбанисти и заштитари, номиналне наше колеге. Та чињеница поседовања истоимене факултетске дипломе ничим их не може аболирати пред одговорношћу за трајне, непоправљиве штете за простор целе Србије, за градове, за кредибилитет државе и нације. Нови главни градски урбаниста Београда још је један анонимус делатан на изобличењу главног града. Свима је јасно да је прави главни градски урбаниста сâм Председник Републике, који својим лаичким и претенциозним налозима замишља град под плаштом инвестиција, наводних туристичких атрактивности и компензовања историје где томе није ни место, ни размера, ни средство које се покушава употребити. Ко спроводи те операције, а да није лекар, знају сви. На све се надовезују, то ААС процењује скоро као крунско, неразумљива и непроверива саобраћајна решења за центар Београда због којих имамо, једини у Европи, покрет за неширење пешачких зона.

ААС више него јасно напомиње да су теме о којима се изјашњава из домена недвосмислене компетентности њених чланова, најугледнијих српских архитеката, и да не жели намерно бркање осталих грађанских и политичких тема са онима за које не допушта да се о њима говори паушално и популистички. Но, Академија архитектуре Србије не може не констатовати да су потези власти у урбанизму Београда производ исте оне бахатости, самовоље, нестручности, глувоће и незнања челника који, на нивоу Србије, истерују грађане на улицу и у протесте, због несносности штеточинства власти по градовима и у целој држави. У том смислу ААС у једнакој мери стоји иза захтева за хитном променом политика и престанком деструкције Друштва и Града, без обзира како ће то бити формално спроведено. Неке штете су непоправљиве али то није разлог да не буду спречене нове и нове. Уосталом, Права и Традиције Слободе зову се Грађанским по речи Град а не по речима Самовоља, Умишљеност или Подаништво.

Почетком априла 2019. године