Dom štampe, autora Ratomira Bogojevića, izgrađen je 1961. godine. Moderan izraz, jedinstveno likovno rešenje i studiozni prilaz svakom arhitektonskom problemu, izdvojili su ga već tada kao vrhunsko delo arhitekture kao umetnosti. Sve ove vrednosti su se dopale izvesnom bogatašu koji je podneo zvaničan zahtev za: “rekonstrukciju objekta i rekompoziciju spoljnjeg dela objekta”. Prevedeno na srpski jezik, traži se posle pola veka postojanja, nadziđivanje ove zgrade, uprkos tome što je njena vrednost potvrđena svim dosadašnjim istorijskim sagledavanjima i kritičkim proverama.
Mislili smo da je vreme sankcijskog nadziđivanja i ruženja grada prošlo, a sad vidimo da postoje varvarske namere novog napada sa neba na najbolju zgradu koja je urađena na ruševinama fašističkog (nemačkog) bombardovanja Beograda kada je opustošen skoro ceo prostor Trga Republike. I umesto da se posle 72 godine radi na definitivnom rešenju i uređenju zlatne tačke Beograda, nadležni se sve vreme bave krpljenjem, izgradnjom privremenih objekata, sada izgleda i špekulantskim nadziđivanjem ovog malo dobrog što ima grad.
Kome treba ovo nadziđivanje? Gradu ni na koji način, jer ima hiljade praznih i nekorišćenih poslovnih prostora, a bogatašu, jednom čoveku, znači mnogo za neutoljivu žeđ za novcem. Nije reč ovde samo o nasilju nad Domom štampe, koji kao izuzetno arhitektonsko delo zaslužuje da se očuva u svojoj prvobitnoj celovitosti, bez ikakvih promena kompozicije i preinačavanja. To je udar na najznačajniji nedovršeni trg Beograda na kome zgrada R. Bogojevića stoji kao njegov stameni beleg. U Dom štampe se ulazi tiho, u čistoj obući sa štampanim slovima pod pazuhom, a ne u prljavim bakandžama i džakovima punih šuta od porušenih delova i novih doziđujućih materijala.
Molimo Ministarstvo kulture da zaustavi ovaj mogući vandalizam i atak na srpsku kulturu.
Bojan Kovačević
Branislav Jovin
Branislav Milenković
Zefirino Grasi
Milan Pališaški
Miloš Perović
Mihajlo Mitrović
Slobodan Giša Bogunović
Slobodan Mašić