Piše: Milorad H. Jevtić

Podizanjem elitnog područja za elitne vlasnike i korisnike objekata najviših savremenih standarda sa velikom izgrađenom gustinom i visokim gabaritima pre će se na ovom prostoru stvoriti tampon zona prema starom gradu i formirati ekskluzivni distrikt za povlašćene, nego što će se ovako Beograd približiti Savi. Kad je o „približavanju reci“ reč, ono je ovde po novom Prostornom planu zaista predviđeno, ali na naopak način, jer je između prvog niza zgrada i vode ostavljen obalni pojas od najviše 30 metara koji je svakako preuzak za šetače, bicikliste, dečju igru, pristupe jahtama, ukrasno zelenilo… U tom kontekstu krajnje je čudno rešenje glavnog parka sa njegovim položajem usred naselja umesto da se on nađe na priobalju u prirodnom spoju sa rekom

Prošla je, evo, godina otkako je januara 2014. prvi put u idejnoj formi sa jednom maketom i nekoliko ilustrativnih panoa prikazan projekat „Beograda na vodi“. Dogodilo se to u uskom krugu koji su činili naš tadašnji potpresednik Vlade Aleksandar Vučić sa nekoliko svojih saradnika i Muhamed Alabar vlasnik firme IGL HILS iz UAE sa svojim saradnicima. Tom prilikom naša javnost je mogla da se upozna sa prvim slikovitim prikazima projekta samo preko medijskih izveštaja uz obećanje da će u martu biti izložen detaljniji prikaz projekta i omogućena javna rasprava o njegovim kvalitetima. Dobro, to se nije desilo u martu nego u junu i otada može da se detaljnije prati razvoj događaja u vezi sa ovim velikim investicionim i graditeljskim poduhvatom.

MAKETA

U izuzetno uspešno renoviranoj zgradi Geodetskog zavoda izložena je vešto urađena maketa sa, pre improvizovanom nego realnom, urbanističko-arhitektonskom strukturom praćenom nizom video i foto priloga. Maketa je naišla na oduševljeni prijem u međuvremenu ustoličenog Premijera i na nepodeljene pohvale mnogobrojnih posetilaca. Na drugoj strani, pak, stručna javnost oličena u pripadnicima relevantnih profesija, bilo u pojedinačnim komentarima ili putem saopštenja udruženja i institucija, iskazala je brojne kritičke primedbe na koncepciju i, uslovno rečeno, idejni projekat. Ne obazirući se na takav stav naših stručnjaka (inače potpuno zaobiđenih u ovoj fazi pripremnih radova) organizatori su krenuli u prilagođavanje odredbi Generalnog urbanističkog plana potrebama investitorovih planskih zamisli. Tako je u Urbanističkom zavodu po brzom postupku pripremljen novi Prostorni plan koji je izložbom, uz jedan diskusioni skup, bio nakratko dat na uvid, komentare i predloge javnosti. Međutim, pored mnogih zamerki i otpora stručnjaka i institucija, uključujući tu i SANU, pa još i posebno zapaženu akciju mladih ljudi okupljenih oko parole „NE DA(VI)MO BEOGRAD“, Prostorni plan je usvojen i rad na projektu je nastavljen iza zatvorenih vrata „Direkcije BEOGRAD NA VODI“. Otada jedine informacije o ovom velikom poduhvatu dolaze uglavnom preko jednonedeljnih emisija TV Studija B u kojima se prati raščišćavanje lokacije uz sagovornike koji ovom poduhvatu iskazuju samo bezrezervne pohvale. Simptomatično je da ni u jednoj jedinoj TV emisiji dosad nije priređena rasprava sa različitim stavovima na temu ovako značajnog događaja.

UGOVOR

Prošla je jedna cela godina, ruše se kuće, iseljavaju se ljudi, uklanjaju se servisi, gradi se (bez prethodne najave i sa navodnom privremeno dozvolom) nova zgrada za restoran i prezentaciju projekta i sve to u sklopu priprema lokacije za gradnju, a, koliko se javno zna, nikakvog ugovora nema i sve se radi “na reč“. Učestvovao sam u sklapanju više međunarodnih ugovora i ne znam za ovakav primer čak i kod manjih investiciono-građevinskih poslova. A ovde je reč o ulaganjima od preko tri milijarde dolara i sa rokom realizacije od najmanje deset godina što podrazumeva mnogo obostranih obaveza i niza raznih vrsta garancija. Šta, na primer, biva ako se investitor posle prvih objekata suoči sa saznanjem o nedovoljnoj isplativosti gradnje i prekine radove? Sam Muhamed Alabar u jednom od intervjua daje mogućnost i dužeg perioda realizacije od 10 godina zavisno od toka prodaje izgrađenih objekata.

KONCEPCIJA

Jedno je, međutim, sigurno da nema nikakvih promena u osnovnoj koncepciji po kojoj od zamisli silaska Beograda na reku teško da će ovde išta biti. Podizanjem elitnog područja za elitne vlasnike i korisnike objekata najviših savremenih standarda sa velikom izgrađenom gustinom i visokim gabaritima pre će se na ovom prostoru stvoriti tampon zona prema starom gradu i formirati ekskluzivni distrikt za povlašćene, nego što će se ovako Beograd približiti Savi. Kad je o „približavanju reci“ reč ono je ovde po novom Prostornom planu zaista predviđeno, ali na naopak način, jer je između prvog niza zgrada i vode ostavljen obalni pojas od najviše 30 metara koji je svakako preuzak za šetače, bicikliste, dečju igru, pristupe jahtama, ukrasno zelenilo… U tom kontekstu krajnje je čudno rešenje glavnog parka sa njegovim položajem usred naselja umesto da se on nađe na priobalju u prirodnom spoju sa rekom.
Tokom prošlogodišnje posete Beogradu jedan od najistaknutijih svetskih prostornih planera Finac Juhani Palasma izjavio je: „Trebalo bi da budete ponosni na svoj grad. Pustite da reke budu reke. Gledajući siluetu Beograda rekao bih da se odmah obustavi svaki projekat koji podrazumeva visoke građevine uz reku.“ Eh, časni Palasma, uzalud je Vaš dobronamerni savet kad on neće dopreti do osoba u vrhu naše vlasti, pa i ako dopre – zna se ishod.

INFRASTRUKTURA

Najavljuje se za mesec maj početak izgradnje 6 objekata, među kojima se nalaze kula, megatržni centar, dva hotela i dve poslovno stambene zgrade sa blizu 400 000 kvadrata. Pre nekoliko dana Gradski arhitekt je obelodanio da na celoj lakaciji ima samo tri interna kanalizaciona kolektora sa direktnim izlivima u Savu. Pa, zamislimo sada šta će biti sa rekom ako se u nju usmere otpadne vode iz ovih 6 objekata!? A trajno rešenje podrazumeva glavni odvod do Stanice hitne pomoći pa tunelom do Benizeloseve ulice i dalje do nekog nizvodnog izliva u Dunav. I, šta dotle? Tom prilikom arh. Folić je ponovio i poznati problem dva železnička koloseka koji uzdužno presecaju celu lokaciju i oko Kalemegdana služe za prevoz opasnog tereta ka Pančevu. Njihovo izmeštanje, na nevolju, mora da sačeka završetak obilaznice od Bubanj potoka prema Binči pa, potom, i novi most preko Dunava. I eto sada velikog upitnika: Kako će se do tog dalekog dana prilaziti novim objektima na obali Save – da li preko nekih pružnih rampi ili, možda, nekim podvožnjakom odnosno nadvožnjakom?!!! Ako se Glavna stanica celinom i izmešta onda je to na dugačkom štapu, jer Folić tek najavljuje rešavanje pozicije staničnih zgrada nad kolosečnim razvodom u Prokopu. Još jedan veliki problem vezan je za saobraćaj – 2 miliona kv. metara izgrađene površine i destine hiljada žitelja, poslovnih ljudi i posetilaca nametnuće intenzivan interni promet i, po nekim procenama, potrebu za čak 40 hiljada parking mesta! Nedovoljno prohodne okvirne saobraćajnice stvoriće, povrh toga, teško razmrsiv komunikacijski čvor.
Postoji kod nas izreka „Tri puta meri, jednom seci“, pa bi ona i ovde donekle mogla da se primeni zaključkom da još ima vremena da se iznova sve dobro odmeri, proceni i donese konačna odluka pre nego što se prvi ašov zabode u tle.

“Politika”, 21.2.2015.