ili

Kada se Rol’n’sto’nsi skotrljaju sa planina, oni mogu da prevaljaju gradove pod sobom

AKO IM SE DOPUSTI!

Piše: Dragan Živković

One koje je život dokotrljao sa okolnih planina u grad gde, nemoćni da se prilagode novim uslovima života ostanu – skamenjeni, visprena sarajevska Raja zove Rol’n’st’nsi, skotrljano kamenje. Kolokvijalna definicija je sarajevska, ali sudbina balkanskih gradova je takva da svakim od njih, povremeno, protutnji lavina ovog stenja, urezujući ljutim primitivizmom pliće ili dublje ožiljke u njihovu strukturu. Arhitektura i arhitekti kao potencijalna brana divljoj bujici prvi bivaju poniženi i poništeni da bi ovi bučni valjatori mogli da žive neuznemiravani i bez neizvesnosti. Sa druge strane: Arhitektu sam video kao spasioca kulture modernog američkog društva, kao spasioca ove i svih civilizacija do sada, pisao je (1954) Frenk Lojd Rajt i mnoge od onih što se širom sveta bave graditeljstvom upravo ovim rečima poveo u plemenitu avanturu koju nudi tako shvaćen život jednog graditelja.

Tekst u celini čitajte ovde: O ARHITEKTURI I ARHITEKTIMA OVDE I NEGDE