APEL: Zaustavite rasipnički most
Izjava gradonačelnika Beograda ”da počinje gradnja mosta preko Save”, izazvala je nevericu, ali i ve liku zabrinutost stručne i šire javnosti.
Da li je moguće da u vreme globalne ekonomske krize, kada sve zemlje sveta pra ve programe rigorozne štednje, Beograd započinje gradnju nefunkcionalnog mos ta “Žirafa”, koji sa navoznim konstrukcijama, denivelisanim priključkom, sa petljom “Hipodrom” i otkupom gradjevin skog zemljišta – treba da košta Beogradjane najmanje 240 miliona evra?!
U potpunosti podržavamo izjavu predsednika Tadića datu prilikom otvaranja dela “obilazni ce”, da investiranje i gradnja razvojne infrastrukture ne sme da stane. Naravno da basnoslovno skup most “Žirafa” to apsolutno nije. Njegovom izgradnjom bi se, umesto dva zagušena Savska mosta, dobio i treći zagušeni Savski most, a svako dnevni saobraćajni kolapsi će se nastaviti.
Jedini razvojni infrastrukturni projekat, investicija u održivi razvoj je – METRO BEOGRAD, odnosno, drumsko-šinski-metro most na poziciji Nemanjine ulice. Po nalogu gradonačelnika Zorana Djindjića (1997.) uradjen je pro jekat mosta; revidovan 1999. godine; bombardovanje je prekinulo pripreme za početak iz gradnje, a pripreme za gradnju nisu nastavljene 2001. zbog opstrukcija interesnih grupa i pogrešnih saobraćajnih rešenja.
Frapantna je nezainterevanost države, da u danima kada njeni zastupnici na sav glas pozivaju i mole narod na stezanje kaiša i štednju na svakom koraku, najavljujući masovna otpuštanja radnika, ti apeli jedino ne važe za lobi “Žirafe”. Tu, ne samo da se ne razmišlja o štednji, već se žuri da se što pre krene u rasipništvo i kreditnu omču. Paradoksalno je da se kod nas u ovom slučaju ne reaguje na najavu ekonomske krize, a da to umesto nas čine Slovenci, pa u “Politici” ( 20.11.08.) prema izveštaju iz Ljubljane piše: ”Slovenačko preduzeće SCT koje treba da gradi novi most u Beogradu, u krizi je i ne uspeva da dobije ni pozajmicu za nesmetano poslovanje”. I još pri tom: “Moguće poskupljenje mosta kod Ade“.
Dakle najava prvog aneksa poskupljenja još kod prvog šipa. Šta li nas još očekuje?
Pozivamo državu, ma kako to neuobičajeno zvučalo i sve njene odgovorne visočnike da spreče nevolje koje nas očekuju.
22. novembar 2008.