Писмо стручних удружења и грађанских асоцијација министру Владану Вукосављевићу поводом изградње гондоле на Београдској тврђави

 

 

Поштовани господине Министре,

Обраћамо Вам се испред најреферентнијих стручних удружења, научних тела и грађанских асоцијација које се баве заштитом културног наслеђа у Србији, поводом пројекта изградње гондоле (кабинске жичаре) која би спојила Београдску тврђаву и Ушће, а чији су инвеститори Град Београд и Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

Имајући у виду стручне и међународне принципе заштите наслеђа и културно-историјских целина, међународне конвенције о очувању културних предела, археолошког наслеђа, историјских целина и вредности наслеђа за друштво ратификоване од стране Републике Србије, као и Закон о заштити културних добара Републике Србије и Закон о планирању и изградњи Републике Србије, затечени смо до сада предузетим и одобреним корацима од стране надлежних тела. Сматрамо недопустивим да се Београдска тврђава, која је заштићена као непокретно културно добро од изузетног значаја за Републику Србију и од стране Републикe Србије стављена на Тентативну листу за номинацију за УНЕСКО Листу светске баштине, на најгрубљи начин девастира и девалоризује предвиђеном изградњом километар дугачке гондоле. Подвлачимо да би имајући у виду важност и комплексност културног добра Београдска тврђава, свака интервенција која није у складу са њеним потпуним, интегративним очувањем, значила неповратни и ненадокнадиви губитак за садашње и будуће грађане Београда, Србије, Европе и света.

Након детаљне анализе доступних докумената, услова и планова који дају могућност за изградњу гондоле, истичемо да је неприхватљиво то што су надлежне службе заштите културног наслеђа, на челу са Републичким заводом за заштиту споменика културе, издале потребне Услове и мере заштите за План детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће, које омогућавају пројекат изградње гондоле, упркос следећим чињеницама и законским обавезама:

Чињеници да је Београдска тврђава културно добро од изузетног значаја за Републику Србију, у вези чије заштите Републички завод за заштиту споменика културе има обавезу да примењује Закон о културним добрима и гарантује јединствену примену међународних конвенција и других међународних аката на територији Републике (члан 80. Закон о културним добрима). Закон о културним добрима (члан 7.), као и међународне конвенције чији је потписник Република Србија, гарантују очување целовитости, аутентичности и интегритета културних добара и очување свих слојева културно-историјских и амбијенталних целина, каква је Београдска тврђава. У складу са наведеним, једини Услови прихватљиви за очување културног добра Београдска тврђава су они који забрањују било какве интервенције на површини, археолошким слојевима и визурама културног добра. Са тим у вези, питање је на основу којих је то нових информација, археолошких и архитектонских истраживања, студија валоризације Београдске тврђаве и студија утицаја на наслеђе, Републички завод за заштиту споменика културе проценио да ће изградња гондоле моћи да унапреди, а не оштети слојеве, изгледе и визуре Београдске тврђаве као културног добра од изузетног значаја за РС и издао услове за предузимање мера техничке заштите за локацијске услове за изградњу гондоле Калемегдан – Ушће.

Чињеници да је управо Републички завод за заштиту споменика културе, установа задужена за припрему транснационалне номинације ”Границе Римског царства – Србија”, на којој је Београдску тврђаву одабрана као један од кључних локалитета номинације, због важности римских каструма. Упис на Тентативну листу реализован је још 2015., а од тада Република Србија, Европска унија и други међународни фондови улажу средства у рад Републичког завода за заштиту споменика културе на изради Номинационог досијеа за Листу светске баштине, у сарадњи са партнерима из Хрватске, Румуније и Бугарске. Услови издати од стране РЗЗЦК за потребе израде Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан-Ушће, градске општине Стари Град и Нови Београд (од датума 20.10.2017., реф. бр. 2/2257) доводе у питање овај пројекат од стратешког значаја за заштиту и промоцију културног наслеђа Србије, међународну сарадњу у домену културног наслеђа, као и репутацију Републике Србије и Мисије Републике Србије при УНЕСКО.

Чињеници да нису урађена детаљна археолошка истраживања након којих би уопште могло да се разматра издавање услова заштите археолошког наслеђа за потребе издавања локацијских услова за изградњу гондоле, а која су претходни услов прописан Планом детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће. Министарство културе и информисања је дало дозволу за заштитна ископавања у трајању од 90 дана, на површини од 880 м2 именованој као локалитет Велики Калемегдан-Станица Гондоле. Ово преименовање дела Београдске тврђаве, које прејудицира резултате комплексних археолошких истраживања, недопустиво је. Резултати археолошких истраживања требало би буду кључни чинилац за одлуку. Оваквим именовањем датим унапред је јасно да археолошки радови служе само као успутна препрека, а не суштински чинилац у вредновању Београдске тврђаве као споменика културе.

Из свега наведеног сматрамо да Услови чувања, одржавања и коришћења културних добара и добара која уживају претходну заштиту и мере заштите за потребе израде Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан-Ушће, градске општине Стари Град и Нови Београд (од датума 20.10.2017., реф. бр. 2/2257) издати од стране Републичког завода за заштиту споменика културе нису у складу са основним принципима очувања културног наслеђа који су основа за обављање делатности и спровођење надлежности која је овој институцији поверена Законом о културним добрима.

Истичемо да заштиту Београдске тврђаве, као најважније историјске и културне тачке за разумевање различитих цивилизација и развоја Београда, гарантују не само бројне међународне и европске конвенције, стручни и научни стандарди, већ и одредбе Закона о просторном плану Републике Србије за 2010-2020 (Службени гласник Републике србијен бр. 88/2010) који одређује Београдску тврђаву као приоритетно културно подручје које ужива посебан третман, Генералног урбанистичког плана Београда и Плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединица локалне самоуправе – Град Београда целине I-XIX. Генерални урбанистички план Београда (ГУП) одређује ширу зону Београдске тврђаве као зону у којој је забрањена изградња високих објеката и као зону заштите вузура прецизно дефинисаних и Картом трајних добара Београда (ГУП, Графички прилог 6), док План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединица локалне самоуправе – Град Београда целине I-XIX (ПГР) експлицитно забрањује „постављање далековода, жичаних сајли за алтернативни превоз и рекреацију, нарочито у подручју Београдске тврђаве и у њеним ширим визурама и акваторијалним обухватима”. Упркос наведеном, Скупштина града Београда усвојила је План детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће (Службени лист града Београда, бр. 65/18), и тиме угрозила културно добро од изузетног значаја за Републику Србију и интересе и права на културно наслеђе свих грађана Републике Србије, као и генерација које иза нас долазе.

С тим у вези, захтевамо да Министарство културе и информисања као министарство задужено за старање о културним добрима и одбрану интереса Републике Србије у домену културе, предузме хитне мере за испитивање законитости Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан-Ушће, као и да утврди под којим околностима и на основу којих параметара је РЗЗСК издавао Услове за План детаљне регулације за гондолу Калемегдан-Ушће.

Подсећамо да Закон о културним добрима Министарству надлежном за послове културе предвиђа ингеренције за давање предлога Влади Републике Србије да се обустави извршавање просторних и урбанистичких планова којима се, у довољној мери, не обезбеђује заштита и коришћење културних добара и добара која уживају претходну заштиту (члан 107, став 6 Закона о културним добрима). Такође, подсећамо да Закон о културним добрима Министарству надлежном за послове културе даје овлашћења вршења надзора над спровођењем Закона, која подразумевају и контролисање испуњеност прописаних услова за чување, одржавање и коришћење културних добара, односно извођење радова на њима (члан 127, став 2); обавештавање надлежне установе заштите и органе о запаженим неправилностима на заштити и коришћењу културних добара (члан 127, став 5); предузимање и других мера и радњи за које је овлашћен посебним прописима (члан 107, став 6).

У овом случлају, због очигледног кршења и злоупотребе одредби Закона о планирању и изградњи које прописују обавезу хијерархијске усклађености планских докумената, од најширег ка најнижем, и чињенице да ова злоупотреба отвара могућност за неповратне последице на Београдску тврђаву као културно добро од изузетног значаја, овим путем захтевамо да Министарство културе и информисања предузме законом прописана овлашћења и покрене поступак за оцену законитости Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће.
Сматрамо да је стављање ван снаге овог противзаконитог планског документа једини начин да се заустави даље уништавање Београдске тврђаве и парка “Ушће” и наношење неповратних и ненадокнадивих губитака за садашње и будуће грађане Београда, Србије, Европе и света.

Истичемо да када се ради о развојним инвестицијама које имају тако далекосежне последице на интегритет и аутентичност споменика културе од изузетног значаја за Србију и град Београд, одлуке везане за радове морају бити подлегнуте ригорозним студијама, јавним расправама и пуном укључивању стручне јавности као и грађана. Када је у питању овај конкретни пројекат, стручна јавност је јасно и недвосмислено уједињена у апелу за спречавање градње гондоле. С тим у вези смо покренули и Петицију против градње годноле, коју је потписало преко 13 000 грађана и велики број стручњака у области културе.

Ми као долепотписани представници струке, науке и образовања у домену очувања културног наслеђа, стојимо Вам на располагању као подршка за даље неопходне кораке за заустављање овог пројекта, као и других интервенција које неповратно нарушавају културно и природно наслеђе Републике Србије.
Потписници:

Европа Ностра Србија
Др Ирина Суботић, председница

Друштво конзерватора Србије
Арх. Катарина Максимов, председница

Српско археолошко друштво
Др Адам Црнобрња, председник

Академија архитектуре Србије
Мр арх. Бојан Ковачевић, председник

Национални комитет ИКОМОС Србија
Арх. Бранка Шекарић, председница

Национални комитет ИКОМ Србија
Славко Спасић, председник

Археолошки институт, Београд
Др Миомир Кораћ, директор

Удружење архитеката Србије
Арх Милан Ђурић, председник

Институт за студије Подунавља, Београд
Др Ђорђе Крстић, председник

Центар за теоријску археологију, Филозофски факултет, Београдски универзитет
Др Моника Милосављевић, руководилац

УНЕСКО Катедра за културну политику и менаџмент, Универзитета уметности у Београду
Проф. др Милена Драгићевић Шешић, шеф катедре

Министарство простора
Арх. Ксенија Радовановић

Докомомо Србија

Асоцијација Независна културна сцена Србије
Лука Кнежевић Стрика, председник