Kada je arhitektura bila lepša

 

Piše: Branislav Mitrović

 

Arhitekta, urbanista, filozof i slikar, profesor Univerziteta Ranko Radović, tokom svog dinamičnog, zapitanog i plodnog profesionalnog života crtao je savršenu liniju – nit koja se kao duga neosetno preliva između arhitekture, filozofije, reči, crteža, medija, dijaloga, debata… Dok je ta duga trajala, ARHITEKTURA je bila lepša. 

A Arhitektura!!! Tražio je i otkrivao, hodočasnički je pohodio, beležio ju je, slikao i crtao, crtao, jer je crtež blizu (srcu) i od srca. Konačno: tumačio nam je priču o prostoru na onaj svoj neposredan, precizni način govornika i nepogrešivog erudite, tako da smo arhitekturu doživljavali nekako prirodno, ležerno, obično, kao „sobu kuma Saveljića“. U njegovim principima i pristupu prepoznajemo onu demokratičnost koja se ogleda u koncipiranju arhitekture kroz jednu živu, dinamičnu radionicu otvorenu za sve relevantne uticaje celokupnog konteksta, gde se „zadatak arhitekture ne sastoji u postavljanju gotovih, perfektnih rešenja, već u mogućnosti da korisniku pruži uslove za njegovu sopstvenu nadgradnju“.

 

ranko radovic

Ranko Radović, izvor: Youtube

 

Jednom je zapisao: „Kako se živi tako se prave kuće, kako se diše vazduh i kako kiše padaju, tako se pokriva krov i prave prozori, kakvo je sunce takva je (bela) boja…“ Razumeo bih: kakvi smo mi, takva su naša dela. U to sam lično uvek verovao kao njegov đak. Zato smo verovatno tako ljubomorni, posesivni i osetljivi na kvalitet naših sopstvenih rezultata i dosega. Ranko je na njih mogao da bude ponosan. Dosledno je živeo u arhitekturi, u reči… tako je pravio i crteže. Nažalost, ta varljiva, dinamična amplituda linije srca i života je postala ravna, kontinualna – umirila se tog februara (17.) 2005. godine. Iza nje je ostao nemerljivi doprinos etici časnog, i zato danas Ti Ranko kazujemo jedno veliko HVALA svih nas koje si inspirisao, pokretao, provocirao i bodrio. Hvala ti što nas svake godine ponovo okupljaš da još jednom bacimo pogled u tajne (kako bi Ti rekao) „laboratorije istraživanja i mišljenja“ .

 

Deo uvodnog obraćanja arhitekte Branislava Mitrovića prilikom dodele nagrada “Ranko Radović” u Kolarčevoj zadužbini 23.12.2019.g.