Ako se budu poštovale “zakonske procedure”, kako obećava A. Vučić, onda će se poštovati i aktuelni GUP Beograda iz 2003. A to znači da je investitor obavezan da za 50 m2 poslovno-stambene površine izgradi jedno parking mesto; to znači i da je za 2.000.000 m2 potrebno izgraditi 40.000 parking mesta (100 garaža – “Pionirski park”!); a to dalje znači da je Beograd obavezan (pored raseljavanja i opremanja zemljišta – 1,6 milijardi evra) da proširi Savsku ulicu sa današnjih dve na šest saobraćajnih traka po smeru- sve to da bi se pristupilo “Beogradu na vodi”! Naravno da su ove uslovljenosti apsurdne, jer su zasnovane na pogrešnoj koncepciji “automobilsko-tramvajskog Beograda”
Piše: Branislav Jovin
Muhamed Al Abar, investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, predstavio je 18. januara 2014. u Vladi Srbije kompjutersku prezentaciju “Beograda na vodi” (modifikovano rešenje inž. S. Rupara iz 2012). Novo rešenje predviđa da se na desnoj obali Save, od tramvajskog do starog železničkog mosta (80 ha) izgradi: dva miliona kvadrata poslovno-stambenih površina; kula – “Belgrejd tauer” – visoka 180 metara, koja je 60 metara ”zagazila” u reku; niski pešački mostić do obale Novog Beograda; “najveći šoping mol u ovom delu Evrope” (200.000 m2); “Gradski park” u sredini lokacije i više od 160 virtuelnih objekata razbacanih oko parka. Investitor je spreman da u izgradnju “Beograda na vodi” uloži 3,1 milijardu dolara. Na komentar Saveza arhitekata Srbije da je rešenje za uređenje dela Beograda uz Savu trebalo da se izabere na međunarodnom konkursu, a ne po “ad hok” principu – reagovao je predsednik SNS autoritarnom izjavom: u sprovođenju projekta “Beograd na vodi” državni organi i on sam uopšte se neće obazirati na sve prepreke, zakonske procedure će se poštovati, ali i tuđ novac, te da će posao biti završen!
Pretpostavljam da predsednik SNS i posebno njegovi saradnici znaju da su “zakonske procedure” Beograda iste kao u svim gradovima Evrope: Grad organizuje i finansira izradu Generalnog urbanističkog plana (GUP) kojim se definiše dispozicija namene (stanovanje, rad, rekreacija) i saobraćajni sistem kojim se obezbeđuje pristupačnost toj nameni. Kada GUP usvoji Skupština grada, on postaje urbanistički Ustav Beograda. GUP je osnova za izradu Regulacionih planova (RP) za određena područja grada. Tim planom se regulacionim linijama odvajaju javne od “ostalih” površina; kvantifikuje namena (Indeks izgrađenosti – FSI, spratnost, građevinska linija…) i projektuju idejna rešenja saobraćajne i komunalne infrastrukture. Kada RP usvoji Skupština grada on postaje urbanistički Zakon na osnovu koga se definišu “urbanistički uslovi” za raspisivanje urbanističkih konkursa ili izradu urbanističkih rešenja za određena područja grada, naročito za područja od “javnog interesa”. Ova “zakonska procedura” uvedena je 50-ih godina prošlog veka kada je usvojen prvi posletratni generalni plan Beograda. Evo kratke hronologije “zakonske procedure” i “Savskog amfiteatra”.
Prvi GUP-BGD-1950. je zasnovan na modelu “automobilskog grada” (Atinska povelja 1933). Plan je identifikovao topografski fenomen – konkavni prostor na desnoj obali Save, od Savamale do Gospodarske mehane (3.600 m – 130 ha), oivičen padinama Terazijskog grebena, Vračarskog platoa i Topčiderskog brda – nazvan “Savski amfiteatar“ (SAF) i “Terazijsku terasu” – Silazak centra Beograda na reku (N.Dobrović, prva nagrada na Međunarodnom konkursu 1928). Plan je definisao regulacionu liniju obale Save i namenu površina SAF. Na pojasu neposredno uz reku, širine 300 m – planirana je “specijalna izgradnja” (Beogradski sajam 1957), a stanovanje uz Savsku ulicu. Pristup Savskom amfiteatru planiran je sa “Savske magistrale” – saobraćajnice koja sa “baznim” tunelom povezuje dunavsko sa savskim priobaljem. Ovaj GUP je bio osnova za izradu RP Opština (1956-1967).
Drugi GUP-BGD-1972. (Urbanistički zavod) zasnovan je na modelu – “Grad (do dva miliona stanovnika) sa Metro-sistemom” (Minhen 1972 – “distributivni” Metro-sistem). Ovaj generalni plan je bio osnova za izradu RP Centralne zone Beograda 1977. (V. Petrović) po kome je novobeogradski Blok 18 (48 ha) na levoj obali Save priključen SAF-u na desnoj obali. U okviru RP Centralne zone urađeno je generalno rešenje Prve etape Metro-sistema (Projekat “Metro Beograd” 1973-1982). Koncentracijom poslovno-javnih sadržaja (FSI – od 1: 3 do 1:12) u zoni Metro stanice “Kongresni centar” na levoj i uz stanicu Gradske železnice (umesto stanovanja po prethodnom GUP-u) na desnoj obali, sa izgradnjom isključivo javnih objekata uz obale Save – formirana je programsko-prostorna celina nazvana – “Centar na vodi” evropskog Beograda sa Metro-sistemom. Pristupačnost “Centru” je sa Savske magistrale, sa Ulice Milentija Popovića, sa četiri stanice metroa i tri stanice gradske železnice. Pešačkim prospektom (današnji Bulevar Zorana Đinđića) i Pešačkim mostom – integrisan je “Centar na vodi” sa Centralnim trgom Novog Beograda (prilog – karta SAF). Raspisivanjem “Samodoprinosa 1982” obezbeđeno je 200 miliona dolara za početak izgradnje evropskog Beograda sa Metro-sistemom.
A onda, 4.11.1982. – samoupravljači GSP-a (“subjekti planiranja”), uz podršku gradske vlasti, izvršili su urbanistički prevrat – kada su, ne poštujući do tada “zakonsku proceduru”, novcima samodoprinosa, neplanski i divlje izgradili “Tramvaj za 21.vek” (uskokolosečni tramvaj iz 19. veka!) – legalizovan planom “IZMENE I DOPUNE” 1985!
Treći GUP-BGD-2003. (Odbor za urbanizam DS), po nalogu gradonačelnika Zorana Đinđića 1997, “Sektor za Metro” je ažurirao projekat “Metro Beograd”; “Mostprojekt” je uradio projekat Metro-mosta na poziciji Nemanjine ulice, a CIP projekat drumsko-železničkog mosta “Vinča” (preduslov za izgradnju SAF). Međutim, “petooktbarska” gradska vlast je ove projekte ignorisala?! Opredelila se za: automobilsko-tramvajski Beograd “Interesne grupe 2000” (formirana u okviru Direkcije za građevinsko zemljište); za dva nefunkcionalna mosta (Most na Adi i most Zemun-Borča); za ulični tramvaj – lažni metro (niskopodno vozilo sa pantografom – Memorandum sa Francuzima 2011) – “kukavičije jaje” DS – od Ustaničke, sredinom Bulevara kralja Aleksandra i sredinom Bulevara Zorana Đinđića na Novom Beogradu do Tvorničke u Zemunu; za “Investitorski urbanizam” (Đ.Bobić) – izrada planova Detaljne regulacije “po želji” investitora, kada su date odn. rasprodate najvrednije lokacije u gradu: Ušće, Rajićeva, Luka Beograd, Autokomanda… (po saznanjima “Insajdera” B92 – budžet Beograda je uskraćen za 1,8 milijardi evra!).
Danas postoji “osnovana sumnja” da se isto dogodi i sa projektom “Beograd na vodi”, koji je urađen “po želji” investitora iz UA Emirata. Ipak, umirujuće je obećanje predsednika SNS da će se zakonske procedure – aktuelni GUP-BGD-2003 – poštovati. A to znači da je investitor obavezan – da za 50 m2 poslovno-stambene površine – izgradi jedno parking-garažno mesto; to znači da je za 2.000.000 m2 potrebno izgraditi 40.000 parking mesta (100 garaža – “Pionirski park”!); a to dalje znači da je Beograd obavezan (pored raseljavanja i opremanja zemljišta – 1,6 milijardi evra) da proširi Savsku ulicu sa današnjih dve na šest saobraćajnih traka po smeru! – sve to da bi se pristupilo “Beogradu na vodi”. Naravno da su ove uslovljenosti apsurdne – jer su zasnovane na “automobilsko-tramvajskom Beogradu” Interesne grupe 2000.
Zato: Bez Beograda sa Metro-sistemom gradonačelnika Branka Pešića, Živorada Kovačevića i Zorana Đinđića – nema “Beograda na vodi” predsednika SNS Aleksandra Vučića!
Branislav Jovin (projektant Dunavskog i Savskog Priobalja Novog Beograda, 1962-1968; dobitnik Oktobarske nagrade Beograda 1968. za projekat “Savski kej”; rukovodilac projekta “Metro Beograd” (1973-1982 i 1986-2002)