Intervju arh. Bojana Kovačevića televiziji N1

 

Nesreća za urbanizam u Beogradu je što je 2014. ukinuta studija visokih objekata i sada su lokacije u Beogradu lovište za investitore, ko će da “otme” bolju lokaciju i pravi ono što njemu odgovara, kaže predsednik Akademije arhitekture Srbije Bojan Kovačević.

 

 

 

Kovačević navodi da se investitori nadmeću i bore za što bolje lokacije kako bi gradili, “bez pitanja da li je to potrebno Beogradu”.

“Uz jedan sarkastičan detalj da svi proglašavaju visoke zgrade novim lendmarkovima, simbolima, koje niti je ko tražio, niti pitao da li se Beograđani slažu. Lokacija na kraju kneza Miloša gde je porušena zgrada Saveznog MUP-a je atraktivna, jer se lako stiže s aerodroma, blizu ste centra grada i neko smatra da tu treba napraviti zgradu 130 metara visine. Niko nije javno razmatrao kako će ta zgrada da izgleda kada je gldedate iz centra grada”, kaže on.

O Beogradu na vodi

Govoreći o projektu Beograd na vodi, Kovačević kaže da je projekat prošao razne nominalne procedure, ali da je Komisija za planove Beograda donela čitav niz stručno spronih odluka.

“Imamo zamenu teza da se svi bave time ko je šta rušio u Savamali, a šta se tamo zida niko ne spominje. Dovoljno je pogledati na šta liči to što se zida, nije čišćenje ekvivalent zidanju kuće od 20-30 spratova, to je za naivne, nijedan arhitekta se nije izrazio afirmativno o Beogradu na vodi kao urbanističkom rešenju. Mislim da bi u mnogi u Beogradu bili zadovoljni da se sruši ono što se zida”.

Kovačević navodi da su prve verzije Beograda na vodi imale visinu od šest do sedam spratova, što je, kako navodi, bilo u meri prostora, ali da je sve izgubilo kontrolu otkad se pojavio aktuelni projekat.

“Ne znamo ko tu investira ko šta misli da gradi… Kada pogledate uzastopne fotografije i makete to nikad nije isto.. Vodio sam grupu Slovenaca i Hrvata da vide kako to izgleda u Geozavodu, ali smo zamoljeni da ne ulazimno jer su radili izmene na maketi. Tragikomičan je i detalj preko puta, na levoj obali čitav pojas odvojen kao prostor za zelenilo kao deo Beograda na vodi, jer morate da imate zelenilo po kvadratu”, kaže on.

On smatra da je Beograđanima oduzeto pravo na pogled i preprodato vlasnicima stanova u Beogradu na vodi.

“To su radile komunalne kuće u Beogradu, veliki problem je nepotizam koji je neverovatan, sve je prošlo procedure jer je masa ljudi sagnula glave, brinući o svom poslu. Upoznao sam se s gradskim arhitektom Folićem, on je u komunikacionom i ljudskom smislu vrlo pristojan, ali njegov problem je što je on postavljen da prođu neke stvari mimo njega nego što je u stanju nešto stvari zaustavi”.

O Generalštabu

Govoreći o zgradama u centru Beograda, u Ulici kneza Miloša, Kovačević je rekao da te zgrade nisu porušene, već urušene i dodaje da kada je nešto urušeno to treba da se popravlja.

“Nema odluke jer nema političke volje da se izjasnimo šta hoćemo, plus što je to 2005. proglašeno spomenikom kulture i postoje zakonske obaveze šta mora da se uradi. Odluka ni ne treba, kada je proglašeno za dobro jasno je da treba obnoviti. Akademiju arhitekture iritira što u javnosti predstavnici vlasti najavljuju rušenje, podizanje neke nove namene, što je neverovatno da oficijalne adrese za zaštitu kulturne baštine ne reaguju na uništenje proglašenog kulturnog dobra u centru Beograda”. 

Kovačević kaže da pravobranilaštvo mora da štiti javni interes i dodaje da najave rušenja ne traju od juče.

“Tako se ne tretiraju parcele ni na periferiji, a kamoli u centru grada”.

 Kovačević je izneo i argumente protiv rušenja tih zgrada. “Jedna od najvrednijih zgrada, kao kompleks urbanističko arhitektonski najvažnija stvar moderne arhitekture u Beogradu, u mnogim elementima simbol Srbije, nije slučajno što je to gađano, bile su napuštene od strane vojske prilikom bombardovanja, jednom je gađano pa i drugi put kao dodatna vrsta prisile, pretpostavljam da je želja nekih da se to skloni da ne bi podsećalo”, rekao je on.

Kovačević smatra da bi se pokrenula javna kampanja da su te zgrade zaista želele da se obnove i dodaje da nijedan ugledni arhitekta nije pitan za mišljenje.

“Ne znam nijednog arhitektu beogradskog koji je pitan, znam za konsultacije sa građevinskim inženjerima unutar vojske, što je legalno, ali nije jedino što treba uraditi. Siguran sam da nema iskrene želje da se obnovi, ipak je prošlo 18 godina, moglo je svašta da se uradi”

O inicijativi da te zgrade budu stavljene na Uneskovu listu kaže da je to ozbiljna inicijativa, ali da postoje jasni kriterijumi, koje kompleks ne zadovoljava.