1. Beograd ima očajničku potrebu za mostovima. To je posledica intenzivnog demografskog i teritorijalnog rasta i povećanog stepena motorizacije.
2. U ovome trenutku Beogradu treba nekoliko mostova, pa i preko donjeg špica Ade Ciganlije.
3. Smatramo da je predloženo rešenje mosta preko Ade Ciganlije pogrešno − to je velika kič-ideja beogradskog urbanizma u čijoj osnovi leži nekoliko manjih kič-ideja. 
4. Prvo pitanje je da li most treba da prelazi preko tri vodene površine (zimovnik, glavni tok Save i rukavac) ili samo preko glavnog toka reke. To je važno prethodno pitanje, jer nije svejedno da li se pravi most od 200 ili 400 metara raspona. To pitanje je moralo da bude detaljno analizirano, a odluka da se pravi most preko tri vodene površine trebalo bi da bude ekonomski, tehnički i drugačije obrazloženo.

Za novac od “rekorderskog” mosta-simbola preko Ade
mogu se izgraditi dva, možda i tri preko potrebna mosta

5. Sava kod Beograda je međunarodni plovni put čija širina treba da bude maksimalno 150 metara. Zbog toga je nejasno zašto je postavljen uslov da most nema stubove u vodi. U zoni beogradskog hidročvora Pančevački most, most kod Ekonomskog fakulteta, Stari železnički most i dva mosta kod Ostružnice imaju stubove u vodi.
6. Čak i bez stubova u vodi glavni tok reke Save može se preskočiti visećim mostom sa dva pilona, a sve tri vodene površine mogu se preskočiti sa najmanje četiri pilona.
7. Pitanje visine pilona je važno ekonomsko pitanje, ali u isto vreme i estetsko pitanje. Viseći mostovi velikih dimenzija po pravilu se prave u pejsažu a ne u gradovima, jer bitno utiču na urbani ambijent odnosno sliku grada.
8. Očigledno je da se izgradnjom visećeg mosta sa mostovskom konstrukcijom od 390 metara želi da ostvari rekorderska konstrukcija slična onim kakve su građene u drugoj Jugoslaviji. Tada je država kao investitor gradila mnoge objekte koji nisu bili racionalni, ali su bili rekorderski. Te neracionalnosti država je kompenzovala prihodima građevinarstva od radova ostvarenih u inostranstvu koji su dostizali nekoliko milijardi dolara godišnje. Danas međutim, ne postoji ni ta država, a ni onakvo građevinarstvo.
9. Stub mosta treba da bude simbol Beograda. Za grad sa 7000 godina dokazanog istorijskog trajanja, to je suviše mali simbol makar da je sam stub visok 200 metara. Greška je suštinska − utilitarni objekti veoma teško mogu da budu simboli. Naime, ovakvi simboli kratko traju ali zauvek dokazuju ljudsku sujetu i socijalnu bezobzirnost.
10. Akademija arhitekture Srbije smatra da je izgradnja ovakvog rekorderskog mosta u državi u kojoj bar 50% stanovništva jedva preživljava, gest ispod nivoa građanske čestitosti, odnosno građanskog morala. Za novac od oko 150 miliona evra pa možda i znatno više od toga, Beograd bi mogao da dobije dva, a možda i tri potrebna a ne rekorderska mosta.

Predsednik Akademije arhitekture Srbije
Prof. Mihajlo Mitrović, dia