(1939, Cetinje – 2018, Beograd)
Studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu završava 1963. godine. Od 1964. nakratko je zaposlen u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, a potom u “Energoprojektu”, u Odseku za urbanizam i arhitekturu, gde od 1968. i sve do 1978. rukovodi posebnim ateljeom. Prešavši na Arhitektonski fakultet kao asistent, već 1982, po verifikaciji tri značajna rada, postaje vanredni profesor za predmet Arhitektonska organizacija prostora. U statusu redovnog profesora (od 1989) radi na Katedri za arhitektonsko i urbanističko projektovanje, vodi Kabinet za tematska područja i predaje Teoriju arhitektonskog prostora i Kompoziciju. Bio je takođe prodekan (1985–87) i dekan fakulteta (1998–2000). Na poziv Ministarstva za visokoškolsko obrazovanje Crne Gore, radio je na planu, programu i osnivanju Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Podgorici (2002), gde danas, kao gostujući profesor, predaje teoriju arhitekture i projektovanje. Laureat je republičke nagrade novinskog lista “Borba” za najbolje arhitektonsko delo izvedeno tokom 1982, specijalnih nagrada Salona arhitekture (1977. i 1978), kao i Velike nagrade za arhitekturu 1988, za izuzetan stvaralački doprinos struci. Zaslužni je član SAS-a i nosilac Ordena rada sa srebrnim vencem (1976). Svoja dela je izlagao na 25 kolektivnih izložbi u zemlji i svetu. Po osnivanju Akademije arhitekture Srbije 1995. godine, bio je član njenog Saveta. |