Piše: Mario Jobst
Prošlo je tačno dve godine od kako je “Dejtonku” Marija Jobsta – taj objekat od “talasa, trougla i boje”, kako je pisao, zamenila tipska pumpa “Gasproma”.
U spomen na srušenu građevinu, evo nekoliko autorovih misli iz 1996:
Zato što se traži nova slika “Jugopetrolovih” benzinskih stanica.
Zato što je potrebno stvoriti arhitekturu koja može da se ponavlja i varira, raste i deli se.
Zato što je ova prva stanica zadata na postojećoj lokaciji – grlu Beograda.
Od čega početi?
Grlu treba ukras, broš, medaljon. “Jugopetrolovom” i “Hajatovom” kristalu treba mekoća i boja, a postojećem prostoru nedostaje gustina – kontinuitet, velikom bulevaru i mostu – portal.
Treba stvoriti prepoznatljiv simbol – znak. Kako?
Šta je u memoriji građana?
Pre svega boje “Jugopetrola”: crvena i žuta. Zatim kristal, trougao, prizma “Jugopetrolove” upravne zgrade. Oštri uglovi, vrhovi, stremljenje, prodornost.
Trougao je znak, prepoznatljiv i snažan.
Šta je sledeći mentalni skok?
O čemu se radi? Kakvo je to mesto? Šta se tu događa?
Šta je funkcija?
To je mesto gde izvire energija. Mesto koje pulsira. Mesto na kome se obnavlja kretanje.
Kako to upotrebiti? Čime pokazati? Sinusoidom?
Ne, već talasom. Talas iz prirode, talas mora, talas koji se nezaustavljivo valja, večit kao snaga trajanja.
Objekat će činiti talas, trougao i boja. Dinamika kroz formu, pokret i boju čine: statička pokrenutost čvrstog oblika konstrukcije – kretanje talasa kao iluzija dobijena brzim kretanjem pored objekta u prepletu talasa.
Crveno kao akcenat, fokus u prostoru. Crveno koje uvek zumiramo i koje nas privlači.
Kako olakšati veliku nadstrešnicu? Kako ogoliti konstrukciju i potvrditi značaj koji ima? Kako biti iskren i otvoren?
Odgovor je transparentnost dematerijalizovane lagane pokrivke. Sve se vidi. Detalj je dostupan. Sve lebdi, diše i puno je svetla, neba, sunca i zelenila. Kao da se spustila velika buba providnih krila da pije vodu sa beogradskih reka i podari svoje sokove.
Ako je jedan čovek srećan što je svratio u neki novi svet, a onaj drugi zadovoljan što tu radi, arhitekta i arhitektura postoje.
Mario Jobst
Bgd, 15. 2. 1996.
foto: Z. Žestić
