На знаменитој вили Штерић у београдском насељу Дедиње, у улици Генерала Штурма бр 4, једном од многих ремек дела међуратне модерне југословенске и српске архитектуре архитекте професора Милана Злоковића (1898-1965), која је 2019. проглашена за споменик културе, дуже од три месеца се, без сагласности Завода за заштиту споменика културе града Београда и без одобрења надлежне службе за урбанизам и изградњу општине Савски Венац, а уз прећутну сагласност надлежне инспекцијске службе града Београда, обављају обимни грађевински радови на реконструкцији и доградњи објекта и изградњи ограде, којима се мењају оригинални изглед, габарит, фасаде, грађевински елементи екстеријера и ентеријера и тиме уништавају вредности ове споменичке целине.Наиме, пошто је на лицу места утврдио да се изводе обимни грађевински радови на реконструкцији и доградњи објекта и ограђивању парцеле, а да за те радове нису издати конзерваторски услови и сагласност на пројектну документацију, Завод за заштиту споменика културе града Београда је 22.12.2022. дописом Секретаријату за инспекцијске послове, Сектор за грађевински и урбанистички надзор затражио хитно предузимање свих неопходне мера на спровођењу законом прописане процедуре, по Закону о културним добрима, Одлуци Владе Републике Србије о утврђивању виле Штерић за споменик културе и Закону о планирању и изградњи.На овај допис Завода за заштиту споменика културе града Београда Секретаријат за инспекцијске послове је одговорио месец дана касније, 20.01.2022, информацијом да је грађевински инспектор 13.01.2022. донео решење којим се инвеститору налаже враћање радова у оригинално стање. Поменуто решење Завод није добио, није био претходно консултован и изостала је и било каква комуникација са службом заштите. Бесправни радови нису обустављени и није утврђена штета која је до тада била нанета згради и њеном окружењу. Два месеца пре него што је Завод за заштиту споменика упутио допис инспекцији, 13.10.2021. власник објекта је поднео захтев за одобрење извођења инвестиционих радова Општини Савски Венац, која је 20. октобра 2021. године одбила уз образложење да документација није потпуна јер недостаје сагласност Завода за заштиту споменика културе града Београда на пројектну документацију.До данашњег дана радови се непрекинуто одвијају и према стању на терену нема индиција да ће се овај споменик културе вратити у оригиналног стање и закључак је да ће објекат и његово окружење, са аспекта споменичких вредности остати континуирано девастирани.Због изостанка реакције на пријаву Секретаријату за инспекцијске послове од 21.12.2021, Фондација Милан Злоковић је 28.12.2021. упутила апел градоначелнику Београда, заменику градоначелника Београда и Министарству културе, и поновила апел 14.01.2022. Одговорни на апеле нису стигли, али је 21.01.2022. од Секретаријата за инспекцијске послове стигло обавештење грађевинског инспектора у коме се наводи да је грађевински инспектор донео решење којим се инвеститору налаже враћање радова у оригинално стање (допис датиран 13.01. истог садржаја који је послат Заводу за заштиту споменика) .Одлуком Владе Републике Србије о утврђивању Виле Штерић за споменик културе (Сл. гласник РС 54/2019) јасно су утврђене мере заштите које се односе на очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, хоризонталног и вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, оригиналних материјала, стилских и функционалних карактеристика, на забрану преправки, доградње и надградње споменика културе, као и на забрану градње и постављања трајних или привремених објеката који својим габаритом, волуменом, обликом или наменом могу угрозити или деградирати споменик културе и његову заштићену околину.Архитекта Милан Злоковић био је истакнути српски архитекта и професор Архитектонског факултета у Београду, један од оснивача Групе архитеката модерног правца и добитник Седмојулске награде Републике Србије за животно дело. Својим педагошким, пројектантским и научним делањем, усмереним унапређењу архитектонске праксе и професије, архитекта Милан Злоковић дао је значајан допринос афирмацији модерних стремљења у београдској средини, својом архитектуром утичући на развој Београда и формирање његовог архитектонског идентитета. Током четири и по деценије архитекта Милан Злоковић је за Београд израдио преко стотину и педесет пројеката, од којих стотинак идејних и конкурсних радова а око педесет реализованих, међу којима се истичу Универзитетска дечја клиника, зграда салона и сервиса ФИАТ (Југоауто). вила Штерић, вила Прендић, вила Мозер и многобројни објекти вишестамбене архитектуре.Вила Штерић, коју је Милан Злоковић пројектовао за индустријалца инжењера Драгољуба Штерића, оснивача Фабрике аероплана и хидроавиона Змај у Земуну, представља репрезентативни пример међуратне стамбене архитектуре зрелог модернизма. Функција објекта и форма су обједињени и уклопљени у природно окружење, што високо вреднује ову грађевину према критеријумима естетског функционализма и представља једно од антологијских остварења српске међуратне архитектуре. Оригинална макета овог објекта налази се у Музеју науке и технике у Београду, а она 2019 била приказана и у Бечу, у оквиру изложбе Архитектура Београда одржане 2011. године.У ситуацији, у којој садашњи власник својим незаконитим поступањем уништава архитектонске вредности виле Штерић, уз упадљиви изостанак одговарајућих реакција надлежне инспекцијске службе и њој претпостављених органа управе, намеће се закључак да републичке и градске власти у овом случају нису способне да сачувају јавно добро и обезбеде правни поредак. Као организације и институције које се залажу за неговање културе и уметности архитектуре и чување архитектонског наслеђа у Србији, у коме опус једног од најзначајнијих српских архитеката Милана Злоковића завређује посебно место, овим саопштењем скрећемо пажњу јавности у нади да ћемо ипак утицати на надлежне републичке и градске службе да спроводу закон и сачувају овај споменик културе од уништења.

Осим Академије архитектуре Србије, на позив Фондације Милан Злоковић, овом апелу су се придружили и Удружење архитеката Србије, Друштво конзерватора Србије, Асоцијација српских архитеката, Do.co.mo.mo Србија, Европа ностра Србија, Друштво архитеката Београда, Архитектонски факултет Универзитета у Београду