Piše: dr Nedjeljko Borovnica, arhitekta

Ovaj naslov bi samo prividno bio aktuelniji sredinom maja. Voda ce povukla. Može da se vrati. Čak i kad bismo znali kada, bez velikih napora čitavog društva, ne možemo da se zaštitimo. ”Beograd na vodi” postoji od pre poslednjih izbora. Zna se donator, ne zna se kako će se to sve uklopiti u postojeću i planiranu strukturu grada. Na ovaj način je urbanistička struka, po ko zna koji put, degradirana na nivo izvršitelja. Kadrovske promene teku lako, a kompetentnost nije uvek jača strana. To se najčešće odnosi na glavnog gradskog arhitektu. Na tom mestu poslednji znalac je bio arhitekta Đorđe Bobić. Šta da se radi?

Preporučujem onima koji se trenutno zauzimaju za realizaciju ovog projekta da pročitaju šta o svemu tome pišu poznavaoci ove oblasti i još jednom dobro razmisle. 

Moje cenjene kolege, arhitekta Branko Bojović, urednik časopisa ”Izgradnja”, u potpunosti negira tehničku održivost ovoga projekta, arhitekta Borislav Stojkov u ”Politici” od 17. juna, obradio je aspekt kršenja propisa i važećih planova, arhitekta Bojan Kovačević, u Kulturnom dodatku ”Politike” od 3. maja, pod naslovom ”Ostrvo na obali hrome reke”, znalački analizira ”susret” postojeće i predviđene urbane strukture, ukazujući posebno na veliki broj predviđenih novih stanbenih objekata koji podsećaju na kutije za cipele. Najnoviji prilog jeste tekst Slobodana Giše Bogunovića, poznavaoca arhitekture i urbanizma kod nas i u svetu. U tekstu ”Manje je više” u ”Politikinom” Kulturnom dodatku od 21. juna, s neskrivenom ironijom analizira odnos moćnika prema arhitektonskoj i urbanističkoj struci koju apsolutno ne poznaju. Pominje i niz važnih lokacija u gradu za koje su svojevremeno obavljeni konkursi da bi se dobila najbolja rešenja, ali sve to nije ostvareno. Kao njegov zaključak, možemo uzeti sledeću rečenicu: ”Kada se jednom zajednicom ne provlači konstanta dovršavanja otpočetog, nedomašenost je njeno stanje, a tragičnost njena izvesnost. Njoj nasuprot jesu narodi koji istrajno predupređuju, planiraju po redosledu važnosti, grade, čuvaju i unapređuju izgrađeno.”
Protivim se ”Kuli”, koja bi izmenila prepoznatljivu panoramu Beograda sa zapadne strane, sa simbolima našeg istorijskog i kulturnog identiteta. 

Nasuprot spornom projektu, za koji se nadam da je samo fatamorgana, u Beogradu postoje mnogi prioriteti, među koje spada i okolina Slavije, gde preživljavaju i neki objekti iz 1913. pa i stariji. 

”Politika”, 27. jun 2014.