Milunović, Vasilije

(1948, Cetinje) 

Diplomira 1974. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu kod profesora Uroša Martinovića I. Od 1975. zaposlen je u Zavodu za projektovanje GRO “Rad” u Beogradu gde deluje kao samostalni i vodeći projektant. Odmah po dovršavanju  studija, s velikom učestalošću i vidnim uspehom učestvuje na brojnim domaćim i međunarodnim arhitektonskim konkursima, u autorskom timu sa Branislavom Mitrovićem, a na početku svog profesionalnog rada, i Goranom  Martinovićem.

Između ostalih nagrada i priznanja, dobitnik je specijalne nagrade SAS-a 1989, Velike nagrade Salona arhitekture za 1990. i Velike nagrade za arhitekturu Udruženja arhitekata Srbije (2004).

Bavi se arhitektonskim i urbanističkim projektovanjem, enterijerom i grafičkim dizajnom. Njegovo samostalno izvedeno delo i ono koje ostvaruje u koautorstvu, karakteriše zaokupljenost pretraživanjem širokog polja arhitektonskih ideala kako predmodernističke tako i modernističke epohe, ali i delovanje podstaknuto duhovnim okruženjem postmodernizma i dekonstruktivističke arhitekture. Ipak, u takvom širokom i značenjski podsticajnom izražajnom kontekstu, pojedina se njegova ostvarenja, poput osnovne škole u bloku 64 (1989) u Novom Beogradu ili  poslovne zgrade u Karađorđevoj ulici broj 89 (1991–99), izdvajaju krajnjom estetizacijom modernističkog idioma. Otuda ne čudi svrstavanje autorovog opusa i u okvire  “kasno-modernističkih” tendencija, ali i to s obzirom na drugačija teorijska stanovišta spram otvorenog pitanja o dokončanosti ili kraju projekta modernosti. 

Izvorno modernistički koncept providnosti fasade na briljantan način sledi u svom možda i najznačajnijem delu – poslovnoj zgradi “MPC” u Bulevaru Mihajla Pupina u Novom Beogradu (sa Marijom Dubljević, 2002). Suvereno vladajući jezikom savremenih materijala, nepogrešivo  odmeravajući meru ostakljenosti građevine i poziciju njenih arhitektonskih poenti,  njeno oblikovanje, što predstavlja retkost u beogradskoj arhitekturi, uspinje visoko do tačke izuzetne preciznosti izvođenja, koja je dovodi u asocijativnu ravan s kakvim samosvojnim, savršeno podešenim i dizajniranim strojem.  U enterijeru pak, vođen idealima jednostavnosti, transparentnosti i čistote, stvara nadahnuti ambijent podređen modernom karakteru poslovanja, udobnosti i kvalitetu rada. 

Glavna ostvarenja u Beogradu:

Zgrada osnovne škole u bloku 62 (1979–82, sa Miomirom Maletić)

Enterijer poslovnice Beogradske  lutrije (1983)

Trgovačko-poslovni centar u Ustaničkoj ulici broj 170 (1991-)

“Sport kafe” na početku Čumićevog sokačeta (sa Gordanom Radović i Dejanom Miljkovićem, 1997)

Poslovno-stambena zgrada “Cepter” u Ulici kralja Petra broj 32 (sa B. Mitrovićem  i D. Tešićem  II/enterijer/, 1991–97)

Benzinska stanica “Jugopetrol” na autoputu Beograd – Niš kod “Mostara” (sa B. Mitrovićem, 1993–97)

Enterijer prodavnice “Planet” u Kneza Mihaila broj 15 (sa Jelenom Ivanović-Vojvodić, 2000)

Porodična kuća (sa Jelenom Ivanović-Vojvodić, 2005) u Temišvarskoj ulici na Senjaku i dr.  G:


Ostala dela:

Glavna proizvodna hala u kompleksu Kol-6 u Iraku (1978)

Letnja pozornica Sveti Stefan (1981) 

Stambeno-poslovna zgrada “Toplička 2” u Užicu (1986 – pomenuta nagrada Salona 1990) i dr.

Poslovna zgrada MPC
Foto: https://enterijermagazin.com