(1922, Kikinda – 1999, Beograd) |
|
|
Studije na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu upisao pre Drugog svetskog rata, nastavio po demobilisanju, u novembru 1945. godine, i završio 1948. godine. Počev od 1949. do 1952. na položaju je upravnika arhitektonskog odeljenja u sastavu Projekantskog zavoda Srbije. Napustivši ovu ustanovu, osniva projektantski atelje “Invest-projekt” (gde je projektant i direktor) da bi potom delovao u manjim arhitektonskim biroima, mahom kao osnivač i vodeći projektant (“Obelisk” 1957, “Vračar projekt” 1964). Tokom 1960. u Americi predaje na University of California, Berkeley i Michigen State University. Početkom sedamdesetih sasvim se posvećuje pisanju, teorijskim i istorijskim aspektima struke. U tom periodu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu po pozivu predaje studentima završnih godina i postdiplomcima Arhitektoniku i teoriju prostora. Bio je takođe glavni pokretač i predsedavajući pokreta i simpozijuma “Sinteza” Beograd–Vrnjačka Banja (od 1973). Autor je četrdeset realizovanih arhitektonskih projekata, a svoje radove izlagao je na tri samostalne i šest kolektivnih izložbi. Dobitnik je Velike nagrade arhitekture Udruženja arhitekata Srbije, nagrade ULUPUDS-a za životno delo (1997) i prvi predsednik Akademije za arhitekturu koja je osnovana 1995. godine. |