Piše: Aleksandar Rudnik Milanović
Za predsednika AAS- Mihajla Mitrovića
27.01.2014.
Poštovani prof. dr Mitroviću,
Ovo pismo Vam upućujem u nameri da Vam se kao kolega lično zahvalim na istrajnosti u iznošenju stavova vezanih za planiranu izgradnju Centra za promociju nauke u Bloku 39. Obraćam Vam se kao predsedniku Akademije arhitekture Srbije, podstaknut činjenicom da u Srbiji danas, uprkos postojanju nekoliko značajnih udruženja i asocijacija na nivou države poput Udruženja arhitekata Srbije (nekada respektabilno udruženje pod nazivom Savez arhitekata Srbije) ili podsekcije arhitekata pri Inženjerskoj komori Srbije (status podsekcije govori o ozbiljnoj nameri diskreditacije arhitekte kao vodećeg inženjera u procesu stvaranja i kreiranja objekta), očuvanju intergriteta struke najveći dorpinos, svojim javnim saopštenjima, daje Akademije arhitekure Srbije.
Kao učesnik konkursa za zgradu Centra za promociju nauke, upoznat sam sa svim detaljima tog konkursa, pa moje pismo možete posmatrati i kao predlog da ukoliko je to moguće, AAS preko svojih pravnih zastupnika pokrene inicijativu za poništavanje konkursa za CPN, pre svega jer je projekat koji je osvojio prvu nagradu:
- Prema zvaničnim podacima doživeo promenu BRGP u odnosu na projektni zadatak iz konkursa
- Izrađen u suprotnosti sa Zakonima Republike Srbije
Posle završenog konkursa i skandalozno izabranog rešenja nije bilo zvanične reakcije tada postojećeg SAS-a, pre svega jer su oni u žiriju imali svojeg predstavnika – predsednika udruženja. Danas postojeće Udruženje arhitekata Srbije (naslednik SAS-a) nema komentare i zvanične primedbe, a dobitnici ostalih (druge, treće i utešnih nagrada – projektanti iz Beograda ) kao po dogovoru su odustali od davanja primedbi iako je obaranje konkursa usled razloga koje ću Vam detaljno predstaviti bilo sasvim moguće.
Na pomenutom konkursu moj projekat je od 230 predatih radova ušao u drugi krug ocenjivanja među 100 projekata od kojih su se birali nagrađeni radovi. Objektivno posmatrajući mogućnosti mojeg rada pre svega u odnosu na kvalitet prezentacije za koju mi je bio potreban veći tim, sa tom činjenicom sam bio sasvim zadovoljan, jer sam na konkursu u konkurenciji višečlanih timova učestvovao samo sa mlađim kolegom arhitektom Mandićem iz Kragujevca (razrađivao urbanistički deo konkursa). Arhitektonski projekat je moje autorsko delo. Predlog za poništavanje konkursa je u tom smislu moja lična inicijativa.
O nedostacima konkursnog zadatka i žiriju
Tokom 2010. godine Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj je raspisalo Međunarodni konkurs za arhitektonsko rešenje buduće zgrade Centra za promociju nauke koji je raspisao centar kao javna ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Ideja da se nauka promoviše na jednom mestu u jednom objektu nije bila loša, ali svakako nije bila originalna, jer takvi objekti postoje u Evropi. Moje je mišljenje da je konkurs mogao biti raspisan za rekonstrukciju nekih od postojećih objekata industrijskog nasleđa, ali je jasno takođe da neko ipak nije hteo da ulazi u tako kompleksne pripreme i probleme oko pre svega vlasničkih statusa starih industrijskih objekata, pa je doneta odluka da se konkurs raspiše za veliki slobodan prostor u Bloku 39, gde se sada nalazi objekat FDU-a.
Projektni zadatak za taj konkurs sastavljen je prema već postojećim modelima evropskih centara za promociju nauke, sa planiranim prostorima za prezentaciju i edukaciju šire javnosti o naučnim dostignućima i eksperimentima u cilju popularizacije nauke i edukacije svih dobnih grupa. Međutim, značajno je istaći da je Srbija svoju promociju nauke započela davno sa izumima i otkrićima svetski priznatih naučnika davno pre ovog Đelićevog konkursa (2010. potpredsednik vlade i ministar, kao i predsednik Komisije za izbor arhitektonskog rešenja), ali izgleda da on o tome nije bio obavešten. Veliki propust za njega u funkciji predsednika Komisije je bio u tome što se nije zalagao da se kroz projektni zadatak za taj konkurs oda poštovanje naučnicima srpskog porekla poput Tesle, Milankovića ili Pupina.
Zadatak za projektante je dakle mogao objediniti i tada a i sada aktuelne potrebe za prezentacijom Teslinih dostignuća u određenom prostoru-objektu, zajedno sa potrebama za savremenim edukativnim prostorima, što je osnovna namena Centra za promociju nauke. Konkurs nažalost nije imao ni jednu rečenicu koja bi ga usmeravala u tom pravcu iako je prilika za to bila savršena.
Žiri je bio sastavljen od tri predstavnika iz Srbije i četiri internacionalna predstavnika. Dakle pri većinskom odlučivanju presudila bi većina od četiri člana. Međutim, skandalozno je da je ovo rešenje izabrano jednoglasno (članovi žirija iz Srbije glasanjem za ovo rešenje potvrdili da ne poznaju Zakone RS), kao i da je jedan od članova žirija Günter Katherl slučajno ili upravo namerno danas asistent prvonagrađenom autoru profesoru sa kojim radi na Akademie der bildenden Künste Wien 1010 WIEN | SCHILLERPLATZ (podaci dostupni na stranici https://www.akbild.ac.at/Portal/akademie/uber-uns/mitteilungsblatt/mitteilungsblatt-studienjahr-2012-2013/MB%2012-%2012-13.pdf?set_language=de&cl=de)
Profesori, asistenti i studenti u konkursnim žirijima podsećaju na konkurse koji su se u Beogradu 90-tih, završavali na isti način i sa sličnim vezama žirija, autora i studenata koji sa profesorima pripremaju radove za konkurse. Za nivo internacionalnog konkursa u Srbiji ovakva veza se ipak nije očekivala i stoga, ako je istina, takođe predstavlja deo skandala u protokolima konkursa za CPN.
Promena BRGP u odnosu na projektni zadatak iz konkursa
Promene osnovnih parametara za projektovanje
Konkurs je bio raspisan za objekat centra od 10 000m2 http://www.gaf.ni.ac.rs/_info/conf10/detalji_konkursa.pdf. Na sajtu Jedinice za upravljanje projektom pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoka stoji podatak o 28.999,79 m (http://www.piu.rs/projects.php?id=7)
Promena bruto kvadrata u realaciji sa promenom vrednosti investicije (razlike u preliminarnom i konačnom budžetskom okviru Konkursa)
Konkursni materijal je kao značajnu informaciju dao podatak o planiranom budžetu za izgradnju objekta od 15 milona eura
Izvod iz Konkursnog materijala
“The overall budget envisaged for the construction of the Centre for Promotion of Science, including landscaping, external works like roads, parks and other greenery, is 15 million Euros.”
Javnost je tek posle završenog konkursa putem štampanih i internet medija obaveštena o promenama projektovane vrednosti, što je, pokazaće se, bio samo probni balon za neregularne projekcije budžeta u narednim koracima.
Prva Informacija o 20miliona evra: http://www.gradjevinarstvo.rs/VestDetaljiURL/Po%C4%8Dela_izgradnja_Centra_za_promociju_nauke,_projekta_vrednog_20_miliona_evra.aspx?ban=810&vestid=6117
A zatim i informacija o 40miliona evra
http://www.gradjevinarstvo.rs/vestdetalji.aspx?vestid=6255
i konačno informacija o 65 miliona evra
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Da-li-nam-je-potrebna-zgrada-koja-lebdi-za-65-
Ukoliko su ovi podaci tačni, takve promene u cenama se svakako odražavaju i na vrednost projektne dokumentacije koja se u svetskim okvirima kreće do 10% od ukupne vrednosti objekta. Detalji vezani za razloge promene budžeta nisu nigde izneti. Javni podaci o tome kako su izabrane projektantske kuće sa kojima bi se sarađivalo na ovom projektu ne postoje, baš kao ni zvanična informacija o ceni izrade projekta.
Interesantno je i istaći da Inženjerska komora Srbije (koju u to vreme u funkciji predsednika vodi bivši ministar Šumarac) neposredno pre promena cena koštanja realizacije ovog objekta, a koje se iznose u javnosti, UKIDA CENOVNIK koji bi mogao dati konkretnu informaciju o realnoj vrednosti izrade dokumentacije u Republici Srbiji (http://www.ingkomora.org.rs/akti).
Odluka o načinu određivanja cena projektantskih usluga za objekte visokogradnje *Odlukom UO Komore, od 29.05.2012. godine ova odluka stavljena je van snage. (Da takvi cenovnici postoje primer je i Inženjerska komora Hrvatske koja i dalje ima svoj cenovnik kako bi cene izrade projekta bile svima javno dostupne i, naravno, kako cena ne bi rasla u skladu sa nečijim apetitima prilikom posredovanja).
Sve informacije koje sam izneo se mogu lako proveriti preko sajta Ministartva datog u prilogu na kojem piše da je u pitanju kvadratura koja je 3 puta veća od kvadrature u raspisanom javnom konkursu. Ako su ti podaci tačni, oni ukazuju na znatno izmenjeni projekat prilikom razrade dokumentacije, što ukazuje na to da je izabrano formalno rešenje, čime je organizator konkursa ostalim učesnicima konkursa uskratio pravo na davanje predloga za nove postkonkursno definisane površine, što je svakako i dovoljan razlog da se ovaj konkurs poništi.
O prvonagrađenom rešenju po pitanju energetske efikasnosti
Rešenje prvonagrađenog rada na tom konkursu u najkraćem podrazumeva izgradnju objekta podignutog na 16 metara visine kojem posetioci pristupaju penjanjem uz kombinaciju liftova i stepeništa.Takvo rešenje sistema komunikacija svakako ga ne karakteriše kao energetski efikasan objekat.
Izgled objekta prvonagrađenog rešenja autora Wolfgang-a Tschapeller-a
Pitanje održavanja otvorenih komunikacija-stepeništa i dostupnosti
Otvoreno stepenište u klimatskoj zoni kakva je Srbija, sa brojem od 100 otvorenih stepenika u najmanju ruku dovode u sumnju jednoglasnu odluku žirija (među članovima komisije bili su i glavni gradski arhitekta i predstavnik Društva arhitekata Beograda), uprkos internacionalnim referencama autora. Posmatrajući zvanične državne podatke vezane za osnovne klimatske karakteristike, javni objekat prikazan na slici sa svojim projektovanim otvorenim stepeništem svakako će, ako se realizuje, imati problema prilikom korišćenja i pristupa. Ukoliko su se se pak planirali zatvoreni klimatizovani stepenišni tuneli ili podno grejanje stepenišnih gazišta, ta rešenja svakako ne bi išla u prilog efikasnom korišćenju energije u objektu, što je bio jedan od uslova konkursa (V. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/latin/Klima_Srbije.pdf)
IZABRANO REŠENjE JE U SUPROTNOSTI sa Zakonima i Pravilnicima RS
U konkursnoj dokumentaciji u uslovima za izradu je bila jasna propozicija pod stavkom /4.2.2. Arhitektura/. U posebnom delu teksta ovog poglavlja je naglašeno da ovaj objekat mora imati omogućen pristup osobama sa invaliditetom. Usvojeno arhitektonsko rešenje je izrađeno u suprotnosti sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom koja je usvojena 13. decembra 2006. za vreme 61. zasedanja Generalne Skupštine – rezolucijom 61/106.
• Član 9. Pristupačnost
Narodna Skupština Republike Srbije je na 6. sednici redovnog prolećnog zasedanja, u petak, 29. maja 2009, u 19.03 h ratifikovala Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom. Usvojeno arhitektonsko rešenje je u suprotnosti sa tada važećim Pravilnikom o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica. Pravilnik je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 18/97. Izabrano rešenje je takođe u potpunosti u suprotnosti i sa novim Pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti “Službeni glasnik RS”,19/2012 od 13.3.2012.
• Član 6.
Prilazi do objekta
• Član 7.
Rampe za pešake i invalidska kolica
U konkursnoj dokumentaciji u uslovima za izradu je bila jasna propozicija pod stavkom /4.2.3 Održivost/. U posebnom delu ovog poglavlja je naglašen uslov bezbednosti i sigurnosti. Usvojeno arhitektonsko rešenje je izrađeno u suprotnosti sa odredbom. Obaveznost primene Zakona o zaštiti od požara bi takođe značajno uticalo na ovo rešenje. Ključni dokument koji bi otklonio svaku nedoumicu i koji bi razrešio mnoga pitanja svakako predstavlja dokument Instituta za standardizaciju Srbije (osnivač Instituta je Vlada Republike Srbije) Tehnička preporuka za građevinske tehničke mere zaštite od požara stambenih, poslovnih i javnih zgrada SRPS TP 21 / 2002. /10.3.5 Sale za konferencije i amfiteatri/. Sale za konferencije i amfiteatri za preko 200 slušalaca smeštaju se na nivou prizemlja ili prvog sprata i izdvajaju se kao požarni sektori.
Kako je pristup-ulaz u objekat i sale na nivou petog, a ne prizemlja ili prvog sprata i bez mogućeg pristupa rampama (pristup ulazu u objekat je na visini od 16metara), ovo rešenje je u direktnoj suprotnosti sa svim navedenim konvencijama i pravilnicima koje sam opisao i koje stoje čvrsto u kontekstu mojeg iznesenog stava po pitanju mogućih negativnih posledica koje mogu nastati izvođenjem i korišćenjem ovog nesumljivo značajnog javnog objekta.
Konkursno rešenje je dakle de facto i de jure izrađeno u suprotnosti sa zakonskom regulativom države Srbije i kao takvo je moralo biti odbačeno a ne nagrađeno na konkursu.
Primer objekta adekvatne komparativne namene
Projekat : Taipei Performing Arts Center
Konkurs : 2008-2009.
Planiran početak izgradnje : 2012.Planiran završetak : 2015
Naručilac posla : Department of Cultural Affairs, Taipei City Government
Budžet : 5.4 billion Taiwan Dollars (oko €140 miliona eura )
Kapacitet : Total 50,000m2. Sala sa 1,500-mesta i dve sale sa 800-mesta za sedenje
http://oma.eu/projects/2009/taipei-performing-arts-centre
Arhitektonski tim OMA / Rem Koolhaas i David Gianotten
Ako je ovako složen objekat u TAIPEI vrednovan sa 140 miliona eura, ukupan budžet objekta Centra za promociju nauke u Beogradu (sa konkursom definisanih 10.000m kvadratnih) prema odnosima cena-površina ovog objekta u odnosu na površinu objekta u Beogradu, svakako ne bi prešla vrednost od oko 28 milion eura. Tako se dakle 65 miliona evra, koji se javno pominju u medijima kao nova budžetska vrednost realizacije projekta Centra za promociju nauke, svakako mogu dovesti u pitanje uz upoređivanje parametara realizovanih objekata tog tipa.
Značajna napomena je da Taipei Performing Arts Center ima delimično ostvaren kontakt sa terenom i da kao takav ispunjava sve potrebne preduslove za njegovo funkcionisanje (pristupačnost,bezbednost, efikasnost korišćenja energije …). Centar za promociju nauke u Beogradu, uprkos težnji bivšeg potpredsednika vlade i predsednika Komisije za izbor najboljeg arhitektonskog rešenja g. Đelića, da objekat planiran za izgradnju u Beogradu prikaže kao originalno rešenje (konkurs za Taipei je realizovan pre raspisivanja konkursa u Srbiji), ne odgovara istini jer se radi o objektu koji vizuelno svakako ima podudarnosti sa Taipei Performing Arts Center, ali ne i po pitanju finansija koje u svakom slučaju ukazuju na nerealno formirane cene u odnosu na kvadrat Centra za promociju nauke u Beogradu.
(…)
Srdačno,
predsednik Sekcije arhitekata Kragujevca
pri Regionalnom centru Kragujevac
Inženjerske Komore Srbije
Mr Aleksandar Rudnik Milanović
arhitekta iz Kragujevca
*Napomena: Arhitekta Milanović je pismo uputio predsedniku AAS povodom njegovog teksta u Politici 21.1.2014 pod naslovom Pretenciozna štakara, uz predlog da Akademija arhitekure Srbije inicira poništavanje konkursa j objekat Centra za promociju nauke u Bloku 39.