Predlog za zaštitu dve građevine autorskog para Marušić

METALS BANKE u Stražilovskoj br. 2 i STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA u Novom Sadu

OPŠTINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE NOVI SAD
Bul. Mihajla Pupina 22/I
(za gosp. direktora Miroslava Kopanju)

Uzimam slobodu da Vam se obratim i predložim da se stave pod zaštitu navedene zgrade čiji su autori arhitekte Melanija i prof. Darko Marušić. Smatram da za njihovo veoma pozitivno vrednovanje postoji već puno laskavih ocena i nagrada.
Autorka, arhitekta Melanija Marušić (1941), vodeći je projektant i stručni saradnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije u Beogradu, član Akademije arhitekture Srbije, član Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a i delegat skupštine Inženjerske Komore Srbije u dva mandata.

Autor, arhitekta prof. Darko Marušić (1940), redovni je profesor Arhitektonskog fakuteta u Beogradu, sada u penziji, privremeno angažovan u nastavi Građevinskog fakulteta u Nišu i saradnik Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, član slikarsko-grafučke sekcije ULUPUDS-a i Upravnog odbora Društva arhitekakta Beograda u više navrata, član autorskog tima BINE i član Saveta IS ,,Petnice“, kao i član Akademije arhitekture Srbije i Akademije inženjerskih nauka Srbije.
Autori su dobitnici brojnih najviših nagrada na konkursima u Srbiji od kojih je nekoliko prvonagrađenih i izvedeno.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. Za OBJEKAT ,,METALS“ BANKE (danas Fonda za razvoj Vojvodine) u Novom Sadu, Stražilovska br. 2, izveden u periodu od 2005-2008 godine.
A. Priznanja i nagrade:
1. Prva nagrada na javnom republičkom konkursu 1999. godine.
2. Specijalno priznanje DaNS-a za poseban doprinos arhitektonskom stvaralaštvu 1999. godine.
3. Priznanje 30-og Salona arhitekture u Beogradu, 2008. godine.
4. Nagrada ,,Aleksandar Šaletić“ za enterijer na 40-oj majskoj izložbi 2008. godine.
5. Nagrada ,,Ranko Radović“, u kategoriji realizovano arhitektonsko delo 2008. godine.
6. Nagrada Salona DaNS-a u katergoriji realizovano arhotektonsko delo 2008. godine.
7. Nagrada Salona DaNS-a u kategoriji enterijera 2008. godine.
8. Godišnja nagrada Inžinjerske komore Srbije za izuzetno dostignuće u struci 2008. godine.

B. Pismeni afirmativni tekstovi o objektu

1. KONKURS ZA IDEJNO REŠENjE OBJEKTA METALS BANKE U NOVOM SADU, izveštaj žirija, časopis DaNS, No. 24, 1999 , Novi Sad.
2. IZAZOVI UGAONE LOKACIJE, izvodi iz obrazloženja žirija, časopis ,,Arhitektura“, No.13, 1999 , Beograd.
3. IZAZOVI UGAONE LOKACIJE (II), MM i DM, časopis ,,Arhitektura“, No.127 , 1999 , Beograd.
4. PEDESET BEOGRADSKIH ARHITEKATA – Melanija i Darko Marušić, autor A. Kovenc Vujić, knjiga ,,Prohelvetia“ , 2002 , Beograd.
5. VELIKA VIZIJA KOJA JE POSTALA STVARNOST (St.N) , dnevni list ,,Građanski“, 07.07.2007. , Novi Sad.
6. OTVORENA BANKA, katalog, Metals banka ad, juli 2007. , Novi Sad.
7. METALS BANKA – OTVORENA BANKA, redakcija ,,NIN“, No.2950, 12.07.07., Beograd.
8. OTVOREN NOVI PRESTIŽNI OBJEKAT – najjači adut su rezultati – redakcija nedeljnika ,,STANDARD“ , No.60, 13. 07. 07., Beograd.
9. PONOSNI BELjAC, M. Mitrović ,,Politika“, 13.10.2007., Beograd.
10. UVODNIK, Vl. Mitrović, časopis DaNS, No.59, 2007.
11. NOVI SIMBOL SAVREMENE ARHITEKTURE – POSLOVNA ZGRADA METALS BANKE U N.SADU, D. Polić, časopis DaNS, No.59, 2007.
12. UPRAVNOPOSLOVNI OBJEKAT METALS BANKE U NOVOM SADU, DiM Marušić, časopis ,,Arhitekt“, No.24 sept. 2007. Niš.
13. PALATA SA DVA LICA, M.H.Jevtić, ,,NIN“, No.2966, 01.11.2007., Beograd.
14. SPOJ KOMFORA I ELEGANCIJE, J. Ilić, ,,Novosti nekretnine“, No.13. 07.12.2007., Beograd.
15. NOVOSADSKA METALS BANKA – delo arhitekata Melanije i Darka Marušića, redakcija (izbor iz DaNS-a, No.59, D. Polića) , revija ,,Kolubara“ , dec. 2007., Valjevo.
16. GRADITELjSKI ZAMAH, M.H.Jevtić (NIN-ovi kritičari biraju) – DESET NAJBOLjIH U 2007, ,,NIN“ , No.2975, 03.01.2008., Beograd.
17. ARHITEKTURA U NOVOM SADU I VOJVODINI POSLE 2000-te GODINE, V. Mitrović, časopis ,,Forum“, Br.53, 2008, Beograd.
18. KATALOG 30-OG SALONA ARHITEKTURE, MPU, 2008, Beograd
19. BANKOVINA KOD BANOVINE, Bojan Kovačević, ,,Arhitektura- urbanizam“ br. 20/21, 2007, Beograd

V. Ocena predlagača
Pridružujem se brojnim pisanim ocenama same zgrade ali posebno ističem njenu glavnu vrlinu- kvalitet na području k o n t e k s t u a l n o s t i, odnosno, kreativno uklapanje objekta u veoma složen i nekonherentan gradski ambijent na neortogonalnoj raskrsnicii tri ulice, koji svojim gabaritom inspirativno prati njene složene regulacione linije.
Ono što zgradu čini još vrednijom u tom pogledu je i uspešno uspostavljena vizuelna korelacija sa nedalekim zdanjem Banovine sa kojom se sagledava iz brojnih pozicija iako ne stoji odmah uz nju. Autori su to postigli uspešnom primenom slične, bele kamene obloge i blago zakrivljenim delovima korpusa banke okrenutog prema zaobljenom delu ovog reprezentativnog zdanja, prateći krivine početka Stražilovske ulice, kao i sa asocijativno oblikovanim prozorima na tom delu, čime banka u celini prefinjeno korespondira sa fasadom objekta Dragiše Brsašovana, iskazujući prema njemu suptilno uvažavanje ,,a’distance“ i time doprinosi podizanju likovnog nivoa celog lokaliteta ovog dela grada.
Značajne pozitivne osobine Metals banke su i svesno napuštanje klasične, stroge granice između arhitekture i urbanizma, njeno prilagođavanje i raznovrsno oblikovanje, kao i materijalizacija zasvisno od strane ka kojoj je okrenuta. Prema Banovini ona je u kamenu i sa reministencijama na njenu fenestraciju, a prema zgradi bivšeg Radničkog univerziteta sa više staklenih i ravnih površina, čime postiže prisniju vezu sa neposrednom izgrađenom okolinom.
Budući da je projektovanja po principu ,,total dizajna“ ona je dobar primer koncepta stvaralačkog jedinstva svih grana i ogranaka prostornih umetnosti koji se pojavljuju u njoj, kako u enterijeru tako i u eksterijeru. I to počev od urbanističke postavke, preko uspešnog uklapanja, pa sve do impresivne unutrašnjosti u kojoj dominira pre svega, upečatljiv višeetažni hol. U njemu blistaju odsjaji na vodenim površinama bazena široke i visoke zastakljene površine okrenute prema gradu sa fascinantnim prozračnim plafonom kroz koje se pružaju vizure ne samo na njenu siluetu, već i na nebo iznad nje. A, gledano spolja, ovaj hol se noću pretvara u grandiozni svetleći dragulj koji zajedno sa osvetljenim prizemljem postaje zaštitni likovni znak ne samo zgrade, nego i njene bliže okoline, čineći noću pravi svetlosni spektakl sa umetnički osvetljenom Banovinom.
Sve to, uz veoma prostudirane arhitektonske i zanatske detalje, objedinjuje u sebi tradicionalne vrednosti građenja sa senzibilitetom savremenog doba, pretvarajući zgradu u značajni lokalitet ,,male srpske Atine“.
Na žalost, nedavna promena investitora ovog objekta sa potpuno drugačijim potrebama od banke već najavljuje njegovu želju da ima veći broj kancelarija i radnih mesta. Njemu nisu potrebni ni impozantni hol, ni restoran, ni izložbeni prostor, pa se može desiti da budu prerađeni što bi narušilo kako unutrašnjost i spoljašnost zgrade, tako i autorska prava projektanata. Da se to ne bi dogodilo mere zaštite bi trebalo što pre sprovesti.

II. Za STAMBENO-POSLOVNI OBJEKAT u Novom Sadu, Bulevar Oslobođenja br. 83-87a, izveden u periodu od 1991. do 1998. godine-
A. Nagrade i priznanja
1. Prvi plasman na pozivnom konkursu 1989. godine koji je raspisao investitor Vojska Jugoslavije
2. Nagrada lista ,,Borba“ za najbolje arhitektonsko ostvarenje u SR Jugoslaviji 1993. godine.
3. Specijalno priznanje DaNS-a za poseban doprinos arhitektonskom stvaralaštvu 1999. godine
B. Pismeni afirmativni tekstovi o objektu
1. STAMBENO-POSLOVNI OBJEKAT U NOVOM SADU, časopis DaNS br.24, 1999, autori.
2. VIŠESLOJNA NOSTALGIJA , časopis ,,Arhitektura i urbanizam“, br. 7/ 2000 god., autori.
3. KRITIČARI ,,NIN“-a, M.H.Jevtić (NIN – ovi kritičari biraju) – DESET NAJBOLjIH U 2007, ,,NIN“ , No.2975, 03.01.2008, Beograd.
4. VIRTUOZNA KOMPOZICIJA, ,,Borbina nagrada“, ,,Borba“, 19.02.1999, Savo Popović.
5. NOVI SAD – OD KUĆE DO KUĆE, Donka Stančić, istoričar umetnosti, knjiga u izdanju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novi Sad, 2005. godine.

V. Ocena predlagača
Ono što u urbanističkom pogledu predstavlja izuzetan kvalitet ove zgrade je upravo bilo odstupanje od uslova konkursa u vidu zadatog, konvencionalnog ugaonog gabarita slobodnostojećeg stambeno-poslovnog objekta na raskrsnici Bulevara Oslobođenja i male, bočne Slocačke ulice.
Da bi ga obogatili, oživeli i hunmanizovali autori su neposredno uz njega, van osnovnog korpusa, postavili dve kvadratne ,,kule“ takođe stambenog sadržaja, povezane sa njim mostovima na etažama. Jednu paralelnu sa zgradom na kraju njene dvorišne strane i drugu, iskošenu na samom uglu da bi ga naglasili.
Žiri u čijem sastavu su bili brojni stručnjaci investitora, Sekretarijata Narodne odbrane, odmah su sa predstavnikom Zavoda za urbanizam Novog Sada prihvatili ovu dobru urbanističku postavku što je omogućilo da se dobije jedna od najlepših stambenih slobodnostojećih zgrada novijeg doba u Novom sadu.
Sama zgrada je ovim urbanističkim rešenjem pokrenuta i dobro oblikovana u primarnim volumenima, ali bez ikakve nametljivosti. Tome doprinosi njeno izjednačavanje spratnosti sa susednim objektima, opšta smirenost sekundarnih volumena kao i povlačenje glavnog korpusa od bulevarske regulacije da bi se na tom mestu postavio prizemni poslovni aneks sa pešačkom, natkrivenom kolonadom ispred lokala. Vrhunsko uvažavanje bitnih pešačkih kretanja na lokalitetu prestavlja dijagonalna pasarela kroz prizemlje objekta sa prodavnicama koja povezuje ulični ugao Bulevara sa ulicom Dimitrija Avramovića, što je i bio stari pravac komuniciranja pre izgradnje zgrade.
Drugostepeno oblikovanje, obrada i materijalizacija spoljnih površina su vrhunski, počevši od završnih, visokih perforiranih venaca koji skrivaju plitak kos krov, od pomenutih ,,kula“ koje celoj prostornoj kompoziciji daju čvrstinu i atraktivnost, pa sve do izbora materijala i boja na fasadama.
Kod spoljne obrade zanimljiva je specifičnost ove kuće izražena kroz dva različita pristupa obradi izgleda. Jedan okrenut Bulevaru oslobođenja i modernom okruženju gde su površine između traka naglašenih konstruktivnih rastera u svetloj boji, obložene bledozelenim keramičkim pločicama i podsećaju na stare vojvođanske kuće sa delovima fasada obloženim majolikom iz vremena secesije. Zaobljene, polukružne linije vertikalnog niza terasa na jednom, uglu date u istim tonovima diskretno asociraju na ranu modernu. Na drugoj, dvorišnoj strani, prema starijim zgradama, primenjena je crvena, fugovana opeka kao autohtoni građevinski materijal panonske ravnice.
Sve fasade su uravnotežene oblikom, materijalima i bojama i očigledno dobro prostudirane do najsitnijih detalja, a kontrolisan i otmen raspored uglavnom jednog tipa prozora dao je objektu dostojanstvenost i gospodski izgled. U celini objekat deluje privlačno i svojim brižljivim, ali uzdržanim arhitektonskim finesama bitno popravlja uglavnom prosečna pročelja Bulevara.
Iako nije uobičajeno pri umetničkoj oceni neke zgrade spominjanje kvaliteta njenih funkciomalnih rešenja ona se ovde moraju naglasiti jer predstavljaju visoke domete po svojim konceptima i novinama, posebno u sferi organizacije stanova.
Ovo je prvi put kod nas svesno i u celini projektovana i ostvarena veoma funkcionalna ideja stana sa dva centra za dve generacije (roditelji i deca), počev od 2,5 sobnih, pa sve do 3,5 sobnih stanova, koji su i najbrojniji u skaldu sa potrebama investitora. Centri su proizišli iz usvojenog životnog iskustva da ni deci, počev od njihovih srednjoškolskih dana, pa sve do zapošljavanja, kao ni roditeljima ne odgovara njihov smeštaj u zajedničkoj zoni spavanja sa jednim kupatilom, zbog mogućih međusobnih, neprijatnih susretanja na najdelikatnijim mestima i u najosetljivijim situacijama kao npr. pri intimnim kontaktima već odrasle dece sa njihovim vršnjacima, kao i zbog širenja eventualne buke za vreme glasnog slušanja muzike koju deca mogu da puštaju u vreme kada se roditelji odmaraju ili spavaju.
Ovde centar za roditelje u zoni dnevnog boravka stana, sa kuhinjom i trpezarijom, gde oni i inače češće borave, ima svoje minimalno kupatilo sa izdvojenim toaletom i lavaboom kome je dodat i tuš (što se i inače više preporučuje starijim osobama od kade), koje služi i kao obavezno izdvojeni WC kod stanova ovih sobnosti. To je neznatno skuplje, ali znatno komfornije rešenje.
Drugi, izdvojeni centar za decu sa svojim većim kupatilom omogućava visok komfor i izolaciju mlađe generacije. Oba centra ovog troiposobnog stana od 99 m2 imaju zajednički, veliki dnevni boravak čiji se deo, po potrtebi, harmonika vratima ili trajno može podeliti, pa čak i odvojiti za spavaću sobu srednje generacije roditelja, čime se dobija, bez većih građevinskih intervencija, potpuna nezavisnost centara..
Ovo rešenje potencijalno poseduje kvalitet interne fleksibilnosti strukture, odnosno mogućnost pretvaranja ovog stana u četvoroiposobni stan sa dva ležaja više na istoj površini stana i to sa krajnje minimalnim izmena i bez obaranja kvaliteta organizacije, što može biti od životne važnosti za komforno i nezavistno bitisanje čak tri generacije, uz njihovo ostajanje u najneposrednijoj blizini. To je veoma značajno i korisno najviše zbog čuvanja dece i unuka, zajedničkog okupljanja, kao i negovanja ostarelih i bolesnih osoba najstarije generacije. Ovaj koncept je istovremeno i ekonomski opravdan jer se bez kupovine novog stana i seobe obezbeđuje znatno duži boravak porodice u stanu, u skladu sa narastanjem porodice, što je najčešća situacija u stvarnosti.
Sve ovo znači da su ovu zgradu evidentno projektovali vrhunski arhitekti koji nisu samo zidovima i nasumično zatvorili i izdelili unutrašnji prostor, već su ga kreirali po najvišim zakonima struke, estetike, znanja i duhovne uzvišenosti. Njihova rešenja ravna su vrhunskim dostignućima iz stvaralaštva nauke, tehnike i umetnost, jer su se oni upravo uz posedovanje znanja iz njihovih oblasti, uzdigli do neslućenih visina na području srpske arhitekture.
Nije slučajno što je ova zgrada od strane Opštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada već bila svojevremeno evidentirana kao kulturno dobro koje uživa prethodnu zaštitu, ali na žalost, ova procedura zaštite nije sprovedena do kraja. Sada je prilika da se to učini za oba predložena objekta.

Z a k lj u č a k

U oskudici uzvišenosti na području naše današnje arhitekture ove dve zgrade se poslednjih par decenija nalaze među njenim najblistavijim primerima, ne samo u Novom Sadu. To treba ne samo otvoreno saopštiti, već ih kao antologijske objekte, crno na belo, zakonom zaštiti kao kulturna dobra, da bi ostali sačuvani od nedoličnih intervencija danas i u budućnosti.
U prilogu dopisa priloženi su informativni foto kolaži izgleda ova dva objekta, pri čemu su za poslovno-stambeni dati i planovi varijanti njegovog stana.
Oba ova predloga uputio sam istovremeno i Društvu arhitekata Novog Sada s molbom da ih podrže.
Ukoliko postoji potreba za još detaljnijom dokumentacijom, ona se može naknadno pribaviti.

Novi Sad, 16.04.2014

Dušan Krstić,

član Akademije arhitekture Srbije i Akademije inženjerskih nauka Srbije