2. 9. 2024. Preminuo je arhitekta, urbanista i profesor Dimitrije Mita Mladenović, prvi potpredsednik Akademije arhitekture Srbije i jedan od njenih osnivača 1995. godine. Ovaj “erudita umetnosti gradova”, kako ga je zvao njegov učitelj, saradnik i prijatelj Bogdan Bogdanović, svoja teorijska i praktična znanja nesebično je prenosio generacijama studenata arhitektonskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Podgorici i Poznanju. Ovenčan iznimnim brojem nagrada i otkupa na domaćim i međunarodnim konkursima, ostaće zapamćen po brojnim uspešnim projektima urbane transformacije i obnove središnjih gradskih zona, naseljima ljudske razmere, studioznih proporcija, raznolike i kontekstualne arhitekture, ambijentima kojima su stanovnici potom davali svoj autentični izraz. (V. dalje)
23. 7. 2024. Danas se s najvećom žalošću opraštamo od našeg istaknutog člana, arhitekte, profesora i akademika Milana Lojanice (1939-2024). Čitav svoj radni vek posvetio je analizi, afirmaciji, podučavanju i opredmećivanju suštinskih vrednosti arhitekture na ukrštaju tehnike, umetnosti i misaonosti. Raznovrsnim delom u oblastima arhitektonskog i urbanističkog projektovanja, pedagogije, esejistike, teorije stanovanja i projektovanja, svojim originalnim i autentičnim pristupom nastavi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, profesionalnim angažmanom unutar stručnih institucija, kao i plodotvornom delatnošću u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, višestruko je zadužio srpsku kulturu. Slava mu.
15. 5. 2024. Академија архитектуре Србије je napravila Deklaraciju, zajedno sa Akademijom iinženjerskih nauka (AINS) i Udruženjem arhitekata Srbije (UAS), uz priključenje Arhitektonskog fakulteta i potom još nekoliko asocijacija, kao zaključak, obiman i argumentovan, povodom najavljenog rušenja kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba u Beogradu, što predstavlja sumiranje stavova i zaključaka sa velikog skupa na Tehničkom fakultetu 23. aprila. V.: Saopštenje za javnost i Deklaracija.
6. 5. 2024. Akademija arhitekture Srbije se s velikom tugom oprašta od svog člana, jedinstvenog, smeonog i plodnog stvaraoca, arh. Mustafe Musića, autora preko pedeset realizovanih projekata i dobitnika najviših profesionalnih nagrada i priznanja. Slava mu.
23. 4. 2024. Akademija arhitekture Srbije je učestvovala u organizaciji velikog skupa u Svečanoj sali Tehničkog fakulteta u Beogradu povodom nepodnošljivih tendencija devastiranja i uklanjanja prostora Beogradskog sajma i zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu. Njen predstavnik i predsednik – arh. Bojan Kovačević obratio se skupu uvodnim izlaganjem.
V. dalje: Saopštenje sa skupa
Tematsko veče naučnog ciklusa SRPSKI ARHITEKTI NOVIJEG I SAVREMENOG DOBA, posvećeno istaknutom arhitekti Mariu Jobstu (1940), izabranom članu Akademije arhitekture Srbije, održaće se u petak, 5. aprila 2024. od 18.30 do 20.15 časova u svečanoj sali Dragoslav Srejović (sala 108, 1. sprat) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
2. 2024. U devedesetoj godini života preminuo je član Akademije arhitekture Srbije, svestrani stvaralac, arhitekta, urbanista i akvarelista Stojan Maksimović, autor brojnih urbanističkih i arhitektonskih ostvarenja u zemlji i svetu.
foto/savacentar/
7. 2. 2024. Na Prvoj redovnoj sednici Akademije arhitekture Srbije u 2024. godini, koja je održana u Beogradu, izabrani su novi članovi na predlog Skupštine i glasanjem u Skupštini udruženja:
Jelena Ivanović Vojvodić,
Vladimir Lojanica,
Lazar Kuzmanov,
Aleksandar Radojević,
Zoran Radojičić,
Zorica Savičić,
Goran Vojvodić,
Zlata Vuksanović Macura.
Akademija arhitekture Srbije osnovana je 1995. godine, kao nezavisna i nestranačka naučno-umetnička i akciona asocijacija, koja okuplja ugledne stvaraoce iz oblasti arhitekture, urbanizma, istorije i teorije arhitekture.
21. 4. 2023. У Београду је, у 91. години живота, преминуо наш изабрани члан – Милорад Х. Јевтић, архитекта, акварелиста, истакнути публициста, шахиста и карикатуриста. Највеће стваралачке домете остварио је доследно и предано се бавећи публицистиком, пре свега у својству сталног, вишедеценијског критичара за архитектуру, примењену уметност и карикатуру недељника НИН. Временом, његова одважна и проницљива, али неострашћена архитектонска критика, заснована на чврстим аргументима и промишљеној структури, писана негованим језиком и неутралним стилом, уздигла се у догађај по себи, посебно када је реч о његовим редовним годишњим ранг-листама десет највреднијих стручних остварења. У своје две књиге изабраних текстова (Критички рефлекси, 2004. и Критички гамбит 2014, исписао је рефлексивну критичарску хронику најважнијих догађаја на сцени југословенске и српске архитектуре последње четвртине прошлог и првих година овог века.
13. 2. 2023. У својој 84. години живота напустио нас је истакнути члан Академије, архитекта Драгољуб Бакић. Нека му је вечна слава.
7. 7. 2022. У Београду је преминула Љиљана Бакић (1939), истакнути архитекта и архитектонски писац, ауторка бројних остварења у Србији, Кувајту, Замбији, Зимбавеу, Јужноафричкој Републици и другде. Стваралачке одреднице свог разноврсног градитељског опуса оцртала је јединственом архитектонском поетиком, а своју увек храбру критичку реч у архитектури несвакидашњим даром и бритким пером.
10. 2. 2021. ААС обавештава јавност, колеге и пријатеље да нас је напустио Александар Саша Миленковић (Вршац, 1930), архитект, угледни теоретичар и критичар архитектуре. Током свог плодног професионалног века објавио је преко две хиљаде критика, есеја из области архитектуре, урбанизма, просторног планирања и дизајна, од првог који је публиковао 1959. године. Аутор је више књига (антологија, архитектонских хроника, путописа, зборника и монографија) и добитник Награде за животно дело УЛУПУДС-а (1995).
9. 5. 2020. у Београду je преминуо један од најагилнијих чланова и оснивача ААС – архитект, урбанист и стручни писац Бранко Бојовић, дугогодишњи главни уредник часописа “Изградња”.
Опело и кремација ће се одржати 12. 5. 2020. у капели на Новом гробљу у Београду.
30. 4. 2020. ААС с великим жаљењем обавештава јавност да је преминуо њен истакнути члан, вољени професор генерација студената Архитектонског факултета, научник, мислилац и цртач – архитекта Бранислав Миленковић.
26. 3. 2019. Поводом изградње гондоле (жичаре) на Београдској тврђави, Академија архитектуре Србије је, с још неколико стручних удружења и грађанских асоцијација, упутила писмо-апел надлежним институцијама и министру Владану Вукосављевићу, следеће садржине.
19.2. 2019.
Први позив на једнодневну стручну праксу
,,НОВИЈА АРХИТЕКТУРА БЕОГРАДА” (7. јун 2019)
Позивамо стручњаке и студенте Универзитета у Београду и Универзитета уметности (као и заинтересоване из других центара у региону) да се пријаве на једнодневну бесплатну стручну праксу ,,Новија архитектура Београда” у оквиру ,,Дана архитектуре” који се одржава 7.јуна 2019 године. Пракса се састоји од три паралелне групне шетње по централној зони Београда (11-17.ч.) употпуњене тематским предавањима (др Милице Костреш, ФТН, Нови Сад и др Александра Кадијевића, Филозофски факултет, Београд) у амфитеатру ,,Георгије Острогорски” Филозофског факултета (19-21.30.ч.). Заинтересовани се могу пријавити за једну од следећих тематских група (капацитет сваке је 80 полазника):
Утицај глобализације на савремену београдску архитектуру(шетња обухвата обилазак новијих глобалистичких интерполација у централној зони града, савском приобаљу и Славији. Водитељи: проф. арх. Александра Ступар (Архитектонски факултет), арх. Бојан Ковачевић (председник Академије архитектуре Србије) и проф. Александар Кадијевић (Филозофски факултет).
Страни архитекти у Београду (1845-2015). Обилазак знаменитих дела руских, чешких, словачких, француских, немачких, хрватских и словеначких архитеката у централној зони града. Водитељи: Александра Илијевски и арх. Небојша Антешевић, докторанди Филозофског факултета.
Угаоне стамбено-пословне и стамбене зграде у Београду (1865-2015). Шетња подразумева обилазак примера у централној зони града. Водитељи: Владана Путник Прица (научни сарадник Филозофског факултета) и Иван Р.Марковић (докторанд Филозофског факултета).
24. 12. 2018. Vladislav Ivković (1926 – 2018)
20. 12. 2018. Jutros je u Beogradu preminuo arhitekta Mihajlo Mitrović, član Akademije arhitekture Srbije, njen osnivač i dugogodišnji predsednik, stvaralac najširih prostiranja – arhitekta, urbanista i enterijerista, crtač i grafički dizajner, esejista, arhitektonski kritičar, hroničar, polemičar, novinski kolumnist, pedagog.
4. 10. 2018. Aleksandar Keković (Cetinje, 1939 – Beograd, 2018)
13. 9. 2018. U Muzeju primenjene umetnosti je u toku retrospektivna izložba vizuelnih komunikacija “Mašić” grafičkog dizajnera, nezavisnog izdavača i arhitekte Slobodana Mašića (1939–2016) na kojoj je prikazan veći deo umetnikove zaostavštine koju je Muzeju poklonila njegova dugogodišnja saradnica i supruga Saveta Mašić. Izložbu je otvorio Miroslav A. Mušić, a kustos je Slobodan Jovanović.
5. 9. 2018. S velikim žaljenjem obaveštavamo javnost da je preminuo istaknuti član Akademije i član Upravnog odbora arhitekta i urbanista Branislav Jovin.
22. 4. 2018. Zoran Bojović (Beograd, 1936 – Beograd, 2018).
3. 2. 2018. Umro je član AAS i akademik Ruske akademije arhitekture (РААСН), arhitekta Vladimir Belousov.
30. 1. 2018. Izabrano pet novih članova Akademije arhitekture Srbije.
Posle kraće rasprave u plenumu, na sednici kojom je predsedavao Bojan Kovačević, uz prisustvo članova – Branka Bojovića, Dragoljuba Bakića, Milana Lojanice, Branislava Mitrovića, Dimitrija Mladenovića, Aleksandra Milenkovića, Svetislava Ličine, Aleksandra Kekovića, Vesne Zlatanović, Dragana Živkovića, Slobodana Giše Bogunovića i Marija Jobsta (kao i telefonskim glasanjem Milenije Marušić i Aleksandra Kadijevića) u članstvo AAS izabrani su sledeći stvaraoci:
- Branislav Milenković
- Milorad H. Jevtić
- Mustafa Musić
- Jovan Mitrović
- Dejan Miljković
5. 12. 2017. Petar Vulović (1931, Kušići kraj Ivanjice – 2017, Beograd)
27. 9. 2017. Obaveštavamo zainteresovane da je objavljen tematski broj časopisa za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku ,,Kultura” (154 za 2017. god., izdavač: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka), priređivača, člana AAS, prof. dr Aleksandra Kadijevića. Sveska sadrži oglede istraživača koji su učestvovali na konferencijama ,,Kritička istorija preinačavanja javnih prostora Beograda”, održanim na Filozofskom fakultetu 2015. i 2016. godine.
14. 9. 2017. Akademija arhitekture Srbije Vas poziva na naučno-stručnu izložbu ,,Arhitektura Raške” člana AAS prof. Aleksandra Kadijevića i istoričarke umetnosti Sonje Milićević.
Izložba se otvara 17. septembra u 19 časova u galeriji Centra za kulturu ,,Gradac” u Raškoj. Objedinjuje prikaz značajnih gradskih javnih i privatnih objekata od 1844. god. do danas. Obuhvaćena su dela Sergeja Farmakovskog, Miodraga Živkovića,Tome Milovanovića, Branka Pešića i drugih autora.
1. 8. 2017. Milan Pališaški (Bačka Palanka, 14. 7. 1927 – Beograd, 1. 8. 2017).
26. 7. 2017. Posle duge bolesti napustio nas je i dr Branko Vujović, istoričar umetnosti i profesor Beogradskog univerziteta, vredni proučavalac srpske umetnosti novijeg doba, kulturne baštine Srbije i Beograda, pisac dragocenih knjiga iz ovih oblasti. O delu profesora Vujovića možete saznati ovde.
16. 4. 2017. Jutros je u Beogradu preminuo istaknuti član AAS – arhitekta Darko Marušić, dugogodišnji profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, laureat Velike nagrade Udruženja arhitekata Srbije za životno delo, autor brojnih ostvarenja i projekata od kojih su pojedina upisana u sam vrh jugoslovenskog i srpskog arhitektonskog stvaralaštva.
20. 3. 2017. AAS upućuje nadležnima najoštriji protest protiv rušenja zgrade Generalštaba.
25. 2. 2017. Umro je Radivoje Tomić, izabrani član Akademije arhitekture Srbije od njenog osnivanja. Ispraćaj uvaženog kolege biće u utorak 28. 2. 2017, u 14:30 na Novom groblju u Beogradu.
27. 11. 2016. Ivanka Raspopović i Ljiljana Bakić, članica AAS, među 100 najznačajnijih žena-arhitekata Evrope!
U okviru European Union’s Creative Culture, Programme under the Culture Sub-Programme (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency – EACEA), u toku je realizacija projekta „MoMoWo – Modern Movement Women“ pod pokroviteljstvom šest zemalja EU: Francuske, Holandije, Italije, Slovenije, Portugalije i Španije. Specijalni žiri je odabrao 100 najboljih žena-arhitekata Evrope u periodu od jednog veka – od 1918. do 2018, i svakoj dodelio određenu godinu u objavljenoj knjizi. Našim arhitektama, Ivanki Raspopović /za Muzej savremene umetnosti/ dodelio je 1965. godinu, dok je članici AAS – Ljiljani Bakić /za halu Pionir/ pripala 1973. godina. Objavljena knjiga „MoMoWo •100 radova u 100 godina • evropske žene u arhitekturi i dizajnu • 1918-2018“, prvi put je predstavljena na izložbi u istorijskoj zgradi na Univerzitetu Oviedo u Španiji /od 1. jula do 31. jula 2016/, a zatim na izložbama u Lisabonu (septembra 2016) i Grenoblu (novembra 2016), i biće predstavljena na izložbama u Amsterdamu (marta 2017), Ljubljani (aprila 2017) i Torinu (juna 2017). Projekat „MoMoWo – Modern Movement Women“ promoviše se širom Evrope kroz četiri akcije: KNjIGU, INTERNET STRANICU, IZLOŽBU – u glavnim evropskim gradovima. Detaljnije informacije o projektu MoMoWo – Modern Movement Women, na sajtu projekta.
19. 8. 2016. Otvaranje izložbe “Vizantijsko graditeljstvo kao inspiracija srpskih neimara novijeg doba” autora prof. dr Aleksandra Kadijevića, člana AAS.
Izložba traje do 15. 9. 2016. a stručno vođenje je zakazano za 9. 9. 2016. u 13h.
17. 6. 2016. Sa velikim žaljenjem obaveštavamo javnost da su tokom protekle nedelje preminula dva istaknuta člana AAS -profesor Predrag Cagić i profesor dr Ljubinko Pušić.
11. 6. 2016. Akademija arhitekture Srbije učestvovala je na građanskom protestu inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”. U ime našeg udruženja skupu se obratio arh. Dragoljub Bakić, član UO AAS, obrazlažući razloge protivljenja projektu “Beograd na vodi” i ukratko tematizujući sadržaj tri deklaracije. Deo obraćanja arh. Bakića možete pogledati ovde.
31. 5. 2016. Predsednik UO Akademije B. Kovačević obratio se pismom arh. S. Maldiniju povodom njegovih tvrdnji iznesenih u “Večernjim novostima”, u subotu 28. maja 2016. Pročitaj više.
26. 5. 2016. Umro je arhitekta, dizajner i izdavač Slobodan Dane Mašić, jedan od osnivača Akademije arhitekture Srbije, član njenog Upravnog odbora do 2015. godine. Slava mu.
6. 4. 2016. Deklaracijom broj 3, Akademija arhitekture Srbije je ukazala na konkretnu pojedinačnu odgovornost rukovodećih ljudi u gradskim institucijama, koji su, činjenjem u jednim i nečinjenjem u drugim pravcima, izneverili svako poverenje građana i struke, dok su u svojoj neupitnoj servilnosti prekršili osnovni etički kodeks naše profesije.Otuda je zatraženo njihovo hitno smenjivanje. Pročitaj više.
14.11.2015. S velikom tugom obaveštavamo javnost da je u sedamdeset petoj godini života preminuo uvaženi član Akademije arhitekture Srbije, Dragomir Dik Manojlović, arhitekta i urbanista.
18.9.2015. 
Pismo članova Akademije arhitekture Srbije porodici i prijateljima preminulog Sekretara AAS Milana Raonića. U nastavku In memoriam arh. Raoniću u “Архитектура, Строительство, Дизайн”, br. 4 (81), 2015.
30.6.2015. Na Sednici AAS prihvaćena je želja dosadašnjeg predsednika arh. Mihajla Mitrovića da se povuče sa funkcije koju je obavljao punih šesnaest godina. U pismu članovima Akademije, koje prenosimo u celini, Mitrović je obrazložio svoje razloge povlačenja, podsetio na osnivačke dane Akademije, sažeo ukupne aktivnosti AAS u periodu od dve decenije, predložio kandidate za novog Predsednika i Sekretara, i ostavio nekoliko poruka s molbom da se članovi posvete njihovoj realizaciji. Zahvalio se i najbližim saradnicima i poželeo svima novu eru u trajanju AAS i nove uspehe u arhitekturi.
Na Sednici su takođe izabrani novi članovi:
dr Aleksandar Milenković,
arh. Dragomir Dik Manojlović,
dr Vesna Zlatanović Tomašević,
vajar Miodrag Živković.
Za novog Predsednika AAS, javnim glasanjem, jednoglasno je izabran mr Bojan Kovačević, a za Sekretara dr Vesna Zlatanović Tomašević.
24.4.2015. Dobivši poziv iz Kabineta Gradonačelnika za sastanak na kojem bi “razmotrili i razmenili načine kako da se AAS uključi u planiranje i realizaciju projekta “Beograd na vodi”, kao i sve ostale urbanističke projekte na teritoriji grada Beograda,” Akademija je sazvala članstvo i odlučila da se na poziv odgovori pismom sledeće sadržine.
10. 3. 2015. Tročlana delagacija AAS je na razgovoru kod gradonačelnika (što je prvi razgovor gradskih vlasti na ovu temu sa predstavnicima struke), u sasvim formalnoj razmeni mišljenja, potvrdila neophodnost vraćanja prostora Savskog amfiteatra u jurisdikciju Generalnog plana Beograda – urbanističkog zakona grada, između ostalog ukazujući da se grad ne može graditi presedanima, sistemom prilagođavanja zakona interesima i zahtevima investitora, već samo urbanizmom koji je saobražen opštem i javnom interesu. Posle sastanka, međutim, u javnosti su se pojavile natačne i zlonamerne informacije da su predstavnici Akademije pohvalili projekat i čak najavili saradnju. “Sve je to nečasno i mutno”, izjavio je posle sastanka predsednik AAS arh. Mihajlo Mitrović. “Mi naravno nismo odustali niti od jednog svog stava u Deklaraciji u kojoj smo kritikovali projekat Beograd na vodi.”
Više o sastanku ovde.
5. 3. 2015. Jednoglasno je usvojena Deklaracija AAS o “Beogradu na vodi”, i zatražena hitna obustava projekta.
24. 12.2014.
16.11.2014. Preuzmite ceo tekst Primedbi i sugestija SANU na projekat “Beograd na vodi” (ovde).
15.5.2014. Izložba “Savremena srpska arhitektura Srbije” organizovana je u saradnji AAS i Zavoda za izgradnju Banja Luka, i otvorena u Banskim dvorima. Posetiocima je izložbu predstavio dr Duško Kuzović, čije obraćanje prenosimo na ovoj stranici.
8.4.2014. Izložba Akademije arhitekture Srbije “Savremena srpska arhitektura Srbije”otvorena je u Užicu, u okviru smotre “Dani moderne arhitekture” i u organizaciji Društva arhitekata Užica i Akademije arhitekture Srbije. U Narodnom muzeju Užice je istom prilikom upriličena izložba arhitektonskih ostavrenja Mihajla Mitrovića od 1948. do 1973. godine. Na otvaranju obe izložbe govorili su dr Duško Kuzović i Branko Bojović.
21.3.2014. Izložba Savremena srpska arhitektura postavljena je u Arilju, u Narodnoj biblioteci, a otvorili su je član AAS, arhitekta i urbanista Branko Bojović i arhitekta iz Užica dr Duško Kuzović.
14. XI 2013. Akademija arhitekture Srbije je nadležnima uputila primedbe na predlog novog Zakona o planiranju i izgradnji.
4. II 2013. Povodom najavljenog rušenja kompleksa Generalštaba u Beogradu, o čemu svedoče ne samo izjave ministara Vlade RS nego i stavke u budžetu za 2013. godinu, AAS objavljuje Apel javnosti za očuvanje zgrada Generalštaba
4. XII 2012. Na sednici AAS, glasanjem o Predlogu za proširenje članstva, izabrani su novi članovi Akademije:
arhitekti
Zoran Bojović,
Dragoljub Bakić,
Ljiljana Bakić,
Vasilije Milunović,
Dušan Krstić,
Milenija Marušić,
Darko Marušić,
Dragan Živković,
Bojan Kovačević,
Miladin Lukić,
istoričari umetnosti
Aleksandar Kadijević
Mare Janakova-Grujić.
29. XI 2011. Akademija arhitekture Srbije poziva sve zainteresovane na promociju monografije AAS – rad, dela i komentari u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, u utorak, 19.00 časova.
O knjizi će govoriti:
prof. dr Mihajlo Mitrović, arhitekta, predsednik AAS
arh. Branko Bojović, urbanista
arh. Bojan Kovačević, arhitekta-publicista
prof. Dragan Živković, arhitekta
Specijalni gost: Živan Saramadić
1. X 2011. Monografija Аkademija arhitekture Srbije – Rad, dela, komentari izašla je iz štampe. Unutar korica knjige, na preko 300 stranica i uz više stotina ilustracija u boji, sabrane su najvažnije informacije o proteklih pet godina delovanja Akademije, kao i o stvaralačkom radu svih četrdeset njenih izabranih članova. Izdanje je priredio i grafički opremio Slobodan – Giša Bogunović, korice i potkorice dizajnirali su Mihajlo Mitrović i Slobodan Mašić, knjigu odštampao Službeni glasnik, a objavljena je zahvaljujući pomoći Akcionarskog društva za građevinarstvo i trgovinu Neimar V.
7.X-10. X 2010. Evropski odsek Američkog instituta arhitekata (AIACE) u saradnji sa Akademijom arhitekture Srbije, Urbanističkim zavodom Beograda i Turističkim savezom Beograda organizovao je međunarodnu konferenciju „Beograd: moderan i postmoderan grad“ (Belgrade Modern and Post-modern City). Upriličena kao skup predavanja, obilazaka objekata, plovidbe Savom i Dunavom i kolegijalnih susreta, konferencija je uspešno tematizovala brojne činjenice i probleme najnovije arhitekture i urbanizma Beograda. U sklopu programa, učesnici su upoznati sa izvedenim ostvarenjima članova AAS: arhitekte Ivana Antića, arhitekte Branislava Jovina, kao i arhitekte Marija Jobsta. Uvodnom reči predsednika Akademije arhitekture Srbije, profesora dr Mihajla Mitrovića, koju je zbog njegove sprečenosti pročitao sekretar Akademije – arhitekta Milan Raonić, konferencija je otvorena (vidi detaljnije). Arhitekta Raonić je tokom konferencije održao i predavanje “Uloga arhitekte u današnjem društvu”.
24. VI 2010. U svečanoj sali Skupštine grada održana je komemoracija povodom smrti arhitekte Bogdana Bogdanovića. O ličnosti i delu profesora Bogdanovića govorili su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, dekan Arhitektonskog fakulteta Vladimir Mako i profesor, član AAS, arhitekta Dimitrije Mladenović, čiji govor prenosimo ovde.
1.II – 25.III 2010. Odlučno se protiveći odluci gradskih vlasti da se u sklopu radikalne rekonstrukcije poseče osamdesetogodišnji drvored platana u Bulevaru kralja Aleksandra, koji je predstavljao nenadoknadivu estetsku, kulturno-istorijsku i ekološku vrednost Beograda, AAS je:
1.objavila Molbu za spas platana koju je potpisalo više od 11000 ljudi iz zemlje i sveta, a među njima brojne javne ličnosti, akademici i ugledni stručnjaci;
2. održala Tribinu za spas platana u Kolarčevoj zadužbini u saradnji sa Kulturno-prosvetnom zajednicom Beograda;
3. učestvovala (preko svoga predstavnika arh. Branislava Jovina) u radu Sednice Odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije;
4. preko svojih predstavnika, arh. Jovina i predsednika – arhitekte Mihajla Mitrovića, učestvovala u nekoliko radio i TV emisija kao što su “Duh vremena” i “Stanje nacije” na TV B92;
5. preko svoga predstavnika S. G. Bogunovića, administrirala Facebook stranicu grupe građana “Sacuvajmo beogradske platane”, koja broji preko 16.000 članova i otvorila vlastitu stranicu Akademija arhitekture Srbije na kojoj je u rubrici Diskusije prenosila stavove i mišljenja građana i stručnjaka iz zemlje i sveta;
6. uputila žalbu zbog seče platana Zaštitniku građana, koja je zavedena pod del. br. 2510.
7. objavila nekoliko saopštenja za javnost, između ostalog i Letter to the foreign authorities (Pismo stranoj javnosti), a uprkos medijskoj blokadi, i više tekstova u domaćoj štampi (“Ilustrovana Politika”, “Pečat”, “E-Novine” i dr.)
8. uputila Peticiju predsedniku Demokratske stranke Borisu Tadiću.
1.II 2010. Akademija arhitekture je uputila apel institucijama čija društvena misija i autoritet mogu da doprinesu odustajanju od najavljene seče 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Istovremeno, Akademija je angazovana na administriranju Facebook grupe “Sacuvajmo beogradske platane”, koja do ovog datuma broji 7500 clanova. (vidi detaljnije)
23.XII 2009. Na Javnoj sednici Akademije arhitekture Srbije dodeljena su priznanja akademije ličnostima i institucijama koje su se u 2008. i 2009. istakle u podržavanju graditeljskih vrednosti i afirmaciji srpske arhitekture. (vidi detaljnije)
12. V 2009. Ruska akademija arhitekture i graditeljskih nauka ukazala je čast Akademiji arhitekture Srbije izabravši za svog člana predsednika AAS – arhitektu Mihajla Mitrovića. Mitrović je tako postao trideseti inostrani član Ruske Akademije arhitekture, u kojoj se, izmedju ostalih, nalaze i svetska imena kao što su Santijago Kalatrava, Paolo Portogezi, Cezar Peli, Ieoh Ming Pei, Šemetjev …
22. i 25. XI 2008. Tokom novembra meseca Akademija arhitekture Srbije je izdala dva apela. U prvom je iznet odlučan stav protivljenja izgradnji mosta preko Ade Ciganlije, u drugom predlog da se zaustavi neprimerena gradnja u porti Crkve sv. A. Nevskog na Dorcolu. (vidi detaljnije)
23. IX 2008. U Ministarstvu za životnu sredinu i prostorno planiranje održan je sastanak predstavnika Akademije arhitekture Srbije sa ministrom Oliverom Dulićem i saradnicima. Mihajlo Mitrović, Branislav Jovin i Branko Bojović predložili su da se AAS stručno i kadrovski angažuje u izradi novog Zakona o prostornom planiranju i izgradnji, što je i prihvaćeno. Izmedju ostalog, ukazano je na neophodnost početka izgradnje prve etape beogradskog Metroa kao prioritetnog urbanističko-saobraćajnog i ekološkog projekta.
7.V.2008. Preko svojih predstavnika, Akademija arhitekture Srbije uzela učešća na javnoj tribini «Problemi izgradnje mosta preko reke Save, u Beogradu, na Adi» i uputila OTVORENO PISMO BUDUĆEM GRADONAČELNIKU BEOGRADA (vidi detaljnije).
31.III 2008. Akademija arhitekture Srbije uputila OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU DS BORISU TADIĆU (vidi detaljnije).
28.II 2008.
U punoj sali Umetničkog odeljenja Biblioteke grada u Beogradu održana je promocija monografije o Akademiji arhitekture
Srbije o kojoj su govorili predsednik Akademije Mihajlo Mitrović i Slobodan Mašić. Istom prilikom, uz projekciju svih radova sa konkursa “100 hotela širom Srbije”, najboljim učesnicima dodeljene su nagrade. Uručena su takođe i godišnja priznanja Akademije za doprinos arhitekturi: dnevnim novinama “Danas”, novinarima “Politike” Mirjani Avakumović, Ljiljani Smajlović i Draganu Vlahoviću (vidi detaljnije).
30. I 2008.
Objavljeni rezultati OPŠTEG JAVNOG REGIONALNOG ANONIMNOG KONKURSA ANKETNO-IDEJNOG REŠENJA „100 hotela širom Srbije“ (vidi detaljnije).
16. XI 2007.
Akademija arhitekture Srbije u saradnji sa firmom “Ageo” d.o.o. raspisala je javni regionalni konkurs za anketno-idejno arhitektonsko rešenje “100 hotela širom Srbije”. Ideja-vodilja konkursa jeste afirmacija turističkih potencijala Srbije kroz nalaženje većeg broja tipološki raznovrsnih rešenja hotela od 10 do 50 dvokrevetnih soba za razne geografske delove Srbije (vidi detaljnije).
X 2007.
Akademija arhitekture Srbije odazvala se pozivu Urbanističkog zavoda Srbije da učestvuje u evaluaciji dosadašnjih urbanističkih rešenja za područje Savskog amfiteatra. Stručno- kritičku analizu obavili su arh. Branislav Jovin, prof. dr Dimitrije Mladenović i prof. dr Predrag Milošević (vidi detaljnije).
26. III 2007.
Povodom apela Stojana Maksimovića da Akademija stane u zaštitu njegovog dela, a povodom najavljenog javnog poziva studentima Beogradskog univerziteta za učešće na konkursu za preuredjenje unutrašnjih i spoljašnjih prostora Centra “Sava”, Akademija je sazvala vanrednu sednicu. Dogovorena je hitna aktivnost i pokretanje različitih mehanizama odbrane ovog repernog dela srpske arhitekture.
23. III 2007.
U Beton-hali, u galeriji Superspace Belgrade, uz prisustvo brojnih posetilaca, otvorena je izložba 39 članova Akademije arhitekture Srbije. Uvodnu reč održao je akademik Miodrag Protić. Izložba će trajati do 5. aprila. (vidi detaljnije…)
15. III 2007. 
Na redovnoj sednici Akademije Boris Podreka primljen je za inostranog člana Akademije arhitekture Srbije.
6.III 2007.
Posle Moskve i Firence, izložba radova članova Akademije arhitekture Srbije seli se u Beograd. Na izložbi koja se otvara 23. marta 2007. u Beton hali na Savskom pristaništu, radovi pojedinih autora biće predstavljeni potpunije nego na prethodnim manifestacijama.
1.III 2007.
Akademija arhitekture Srbije nastavlja tradiciju anketiranja svoga članstva. U 2000. godini sprovedena je anketa „Deset svetskih arhitekta čija su dela obeležila XX vek“, a krajem 2001. obavljena je i anketa pod nazivom:“Najznačajnija dela koja su obeležila arhitekturu Srbije u drugoj polovini XX veka“.
Opraštajući se od protekle 2006. godine u kojoj je bilo prekomernih udara na domaću arhitektonsku scenu, koju obeležavaju: nasrtanje na arhitektonsko nasleđe, bezobzirno kršenje autorskih prava arhitekata, samovolja lokalnih moćnika i brojni primeri nakazno izgrađenog PROSTORA, naročito u unutrašnjosti, AAS je pokrenula anketu pod nazivom: „Arhitektonska (ne)dela, ideje i projekti koja su u Novom III milenijumu (2000-2006) naneli štetu arhitekturi Srbije“.
31. I 2007.
U zgradi TANJUG-a održana je konferencija za štampu na temu zaštite arhitektonskog stvaralaštva. Osim članova AAS-a, sednici su prisustvovali i predstavnici Saveza arhitekata Srbije, Inženjerske komore Srbije i Društva arhitekata Beograda.
28. XI 2006.
Trideset i dva panoa sa prikazima najznačajnijih dela članova AAS-a izloženo na Godišnjoj skupštini Saveta arhitekata Centralne i Istočne Evrope (ACCEE), održanoj pod pokroviteljstvom fondacije Romualdo del Bianco, u Firenci.
19. – 22. X 2006.
Radovi članova Akademije arhitekture Srbije prikazani na međunarodnoj izložbi arhitekture «Zodčestvo» u zgradi Manježa, u Moskvi.
Povodom 50-godišnjice saradnje arhitekte, akademika i profesora Vladimira Belousova sa Beogradom, kao i zbog doprinosa koji je dao afirmaciji srpskog arhitektonskog i urbanističkog stvaralaštva u stručnoj i umetničkoj javnosti Rusije, arhitekta Vladimir Belousov primljen za inostranog člana AAS. Za vreme trajanja izložbe akademiku Belousovu svečano uručena povelja-priznanje za izuzetan doprinos afirmaciji srpske arhitekture.
8. VI 2006.
Akademija arhitekture Srbije odazvala se pozivu Urbanističkog zavoda Beograda da učestvuje u prostorno-programskoj proveri područja Ada Huje. Rešenje koje je u ime Akademije ponudio profesor dr P. V. Milošević, potom je objavljeno na naslovnoj strani časopisa “INFO” Urbanističkog zavoda (god. IV, br. 16, 2006).